Српски
Sadržaj  

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

sa pravno-poreskog stanovišta (2008)
Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista
Predgovor
Poreski sistem u Srbiji
Neto plata, bruto plata  
Doprinosi za obavezno osiguranje
Oblasti za otpočinjanje posla  

Doprinosi za obavezno osiguranje

Plaćajući poreze (bez doprinosa) iz svoje plate (zarade) svaki građanin finansira državnu upravu koja tim novcem izvršava obaveze i ostvaruje prava Republike koja su utvrđena Ustavom i zakonima. Sa druge strane građani dajući glas na izborima omiljenoj političkoj stranci, utiču na oblikovanje zakona kojima se zapravo definišu ta prava i obaveze Republike, i istovremeno biraju izvršnu vlast koja će sprovoditi ostvarivanje tih prava i obaveza.

Dakle građani finansiraju grupu usluga koje pruža državna uprava, a koju su sami izabrali. Državna uprava brine da građani budu zadovoljni, a građani žele dobru uslugu za svoj novac. Državna uprava samostalno, svojom politikom, određuje kako će biti potrošen novac.

Kod doprinosa za obavezno socijalno osiguranje situacija je malo drugačija. Građani iz svoje plate (i poslodavci na tu platu) plaćaju tri vrste doprinosa:

  1. doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (11,00% + 11,00%)
  2. doprinos za zdravstveno osiguranje (6,15% + 6,15%)
  3. doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti (0,75% + 0,75%)

 
 

Uplate doprinosa su namenske, za razliku od ostalih uplata u budžet državne uprave, gde Skupština (Srbije) slobodno budžetom utvrđuje kako će potrošiti pare. Prava koju građani imaju po osnovu uplata  ovih doprinosa odnose sa pre svega na pravo na penziju, pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na pomoć u slučaju kada zaposleni ostane bez posla.

Ako samo malo razmislimo shvatićemo da mi za naše pare (poreze) koje dajemo u budžet ne dobijemo mnogo toga, a i teško da možemo da utičemo na to kako će se pare utrošiti.

Kada su u pitanju doprinosi, teško da će nam državna penzija biti dovoljna za život. Teško da ćemo ostvariti zdravstvenu zaštitu kakvu želimo oslanjajući se samo na državno zdravstveno osiguranje. A bogami, pokazalo se i da teško nama ako je država ta na koju možemo da se oslonimo kada ostanemo bez posla.
Dakle mi svojim parama plaćamo visoku cenu za lošu uslugu (servis) koju nam pruža državna uprava.

Možemo kukati i tražiti da političari smanje uzimanja u budžet, ali to se neće desiti u kratkom roku. A život prolazi. I ne želimo da naš život bude borba protiv korumpiranih političara, već borba za bolji, slobodniji život i brigu o sebi, porodici i okruženju.
No kakve ovo veze ima sa započinjanjem sopstvenog posla u Srbiji. Ima.
Poreski zakoni omogućavaju da se plati manje poreza državi za isti obrt novca, za isti posao, ukoliko se taj posao pravno i finansijski pravilno organizuje. Kako? To sledi u narednim poglavljima

Inače, najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Sa druge strane najvišu godišnju (mesečnu) osnovicu za obračun socijalnih doprinosa čini petostruki iznos bruto zarade isplaćen u Republici za tekuću godinu (mesec).

prethodna strana _____________________________________ sledeća strana

Pravne forme za obavljanje delatnosti  
Registracija DOO  
Registracija preduzetnika  
Registracija udruženja građana  
Porezi i Poreska uprava  
PDV – Porez na dodatu vrednost  
Doprinosi za osiguranje osnivača  
Porez na dobit i na sam. delatnost  
Paušalno oporezivanje  
Uporedni prikaz poreza i doprinosa  
Fiskalna kasa  
Poreska prijava  
Lokalna komunalna taksa  
Računovodstvo  
Banke  
Sredstva za započinjanje posla  
Poslovanje sa inostranstvom  
Radnici  
Godišnji porez na dohodak građana  
Unakrasno procenjivanje imovine  
Zakon o sprečavanju pranja novca  
   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.

    Koristimo nezavisne kompanije za oglašavanje da bismo prikazivali oglase kada posetite naš veb sajt. Ove kompanije mogu da koriste informacije (izuzev imena, adrese, adrese e-pošte ili telefonskog broja) koje se odnose na vaše posete ovom i drugim veb sajtovima kako bi vam obezbedile oglase o robi i uslugama koje vas interesuju. Ako želite više informacija o ovoj praksi, kao i o mogućnostima da tim kompanijama ne dozvolite korišćenje navedenih podataka, kliknite ovde.