Kako započeti sopstveni posao u Srbiji
sa pravno-poreskog stanovišta (2008)
Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista

Iako lično ne bih krenuo prvo od pojašnjenja poreza na dodatu vrednost, većini ljudi prvi porez koji pada na pamet je upravo porez na dodatu vrednost (PDV). PDV je zapravo porez na promet (prodaju), koji u najvećoj meri plaćaju građani, odnosno oni koji nisu evidentirani za PDV, nisu u sistemu PDV-a.

Stope PDV-a su 18%, 8% i 0%. Promet većina dobara i usluga oporezovan je sa 18%, hleb, mleko, hrana, lekovi, udžbenici, dnevne novine, računari  i drugo oporezovani su sa 8%, a postoje i oslobođanja od PDV-a u određenim slučajevima.
Sve firme koje su registrovane za PDV cene svoje robe i usluga određuju bez PDV. Na tu cenu dodaju PDV i od svojih kupaca naplaćuju cenu sa PDV-om. Sav PDV koji se odnosi na prodatu robu i usluge je zapravo novac državne uprave, koji firma naplaćuje u njeno ime.Tako na jednoj strani imamo PDV koji firma duguje državnoj upravi jer ga je naplatila za budžet.

Sa druge strane firma vrši nabavke dobara i usluga, koje služe za obavljanje delatnosti. Tom prilikom firma svojim dobavljačima plaća cenu sa PDV-om. Taj PDV koji se tiče nabavke, firma računa kao da ga je platila državnoj upravi. Dakle na drugoj strani imamo PDV koji je praktično plaćen budžetu. Na kraju obračunskog perioda (koji može biti jedan ili tri meseca) firma plaća razliku ova dva iznosa, ili joj država vraća razliku, ukoliko je više uplaćeno (novac se vraća u roku od 45 dana od dana podnošenja prijave).

Da bi bilo jasnije ponavljamo da firma formira cenu svojih dobara i usluga bez PDV-a, a da sav PDV koji naplati zapravo naplaćuje u ime državne uprave. Tako i ova razlika PDV-a koja se plaća državi je zapravo državni novac, nije trošak. Na taj način, za firmu koja je registrovana za PDV, PDV predstavlja vrlo mali deo ukupnih poreza i doprinosa koje plaća državnoj upravi.

Dakle, za firme koje su evidentirane za PDV, taj porez nije trošak. PDV predstavlja trošak za firme samo onda kada po zakonu nije moguć odbitak PDV-a. Obveznik PDV-a (firma) nema pravo na odbitak PDV-a za sve nabavke koje se tiču putničkih vozila, za reprezentaciju i za nabavku aparata, tepiha i ukrasnih predmeta za opremanje administrativnih prostorija. Za firme koje nisu evidentirane za PDV, svaka nabavka skuplja je za PDV u odnosu na firme koje su obveznici PDV-a.

Evidentiranje za PDV nije uvek obavezno.

Obavezu evidentiranja za PDV imaju firme koje započinju delatnost, a procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet iznad 4.000.000 dinara. Firme koje započinju delatnost, a koje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet između 2 i 4 miliona dinara mogu, ako hoće, da se evidentiraju za PDV. Firma koja započinje delatnost, a proceni da će ostvariti promet manji od 2 miliona dinara ne može da se evidentira za PDV i ne treba ništa da radi po tom pitanju. Kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. Nakon toga može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće.

Radnja, ukoliko želi da bude paušalno oporezovana, ne sme biti evidentirana za plaćanje PDV-a.

Ukoliko postoji mogućnosti izbora evidentirati se za PDV ili ne, evo analize nekoliko činilaca koji mogu da utiču na izbor:

1. Paušalno oporezivanje radnje

Ukoliko se delatnost obavlja preko radnje, i ako je izbor biti paušalno oporezovan, tada radnja ne sme  biti registrovana za PDV.

2. Delatnost trgovine kada je većina kupaca evidentirana za PDV

Ukoliko je delatnost firme trgovina kada je većina kupaca robe evidentirana za PDV (kada su većina kupaca druge firme, a ne građani), tada činjenica da niste registrovani za PDV smanjuje vašu zaradu (maržu). Kupci robe će porediti cenu konkurencije koja je registrovana za PDV sa vašom cenom. To se najbolje vidi iz sledeće tabele:

Tabela 8. – Pregled bruto marže (bruto zarade) kada je većina kupaca evidentirana za PDV

U ovom slučaju preporuka je biti registrovan za PDV.

3. Delatnost trgovine kada većina kupaca nije registrovana za PDV i delatnost ugostiteljstva

U slučaju kada su naši glavni kupci fizička lica i drugi koji nisu obveznici PDV, tada je bolje biti van sistema PDV. Nabavka tada jeste skuplja, ali se ostvaruje veća zarada (marža) u odnosu na firme koje su registrovane za PDV. Razlog tome je što je cena koju naši kupci gledaju cena sa PDV-om (fizička lica ne mogu odbiti PDV). U ovom slučaju naša cena je bez PDV-a, a konkurencija od svoje cene (pretpostavlja se da su naše i konkurentske cene iste) mora da plati državi PDV. Sledeća tabele pokazuje ovaj slučaj.

Tabela 9. – Pregled bruto marže (bruto zarade) kada većina kupaca nije evidentirana za PDV

Preporuka u ovom slučaju je ne biti registrovan za PDV. Međutim, u slučaju ostvarivanja prometa kada se po zakonu mora izvršiti evidentiranje za PDV, izbor više ne postoji.

4. Planirano veće ulaganje na početku obavljanja delatnosti

U slučaju kada je planirano veće ulaganje (investicija) na početku obavljanja delatnosti, poželjno je biti registrovan za PDV. Pretpostavlja se da se vrši nabavka opreme i usluga od firmi koje su registrovane za PDV ili se vrši uvoz opreme. Iznos uštede u ovom slučaju je iznos PDV-a koji se plati prilikom tih nabavki. Podsećamo da kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. Nakon toga može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće (ostvareni promet ulazi u zakonske granice).

5. Uvoz robe

Prilikom svakog uvoza Uprava carina obračunava carinu i PDV. Taj PDV se plaća direktno Upravi carine. Ukoliko firma nije registrovana za PDV ne može tražiti povraćaj PDV-a od državne uprave po tom osnovu.
Ovo napominjemo, jer postoje slučajevi kada firme prilikom osnivanja ne planiraju nabavke na domaćem tržištu već samo iz uvoza. Inače PDV plaćen carini smatra se kao PDV plaćen bilo kom domaćem dobavljaču registrovanom za PDV.

prethodna strana _____________________________________ sledeća strana

Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.