Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

Poreski sistem u Srbiji
(od koga se uzimaju i gde idu naše pare)

Radi finansiranja ostvarivanja prava i izvršenja dužnosti koje Republika Srbija, gradovi i opštine (u daljem tekstu: državna uprava) imaju prema Ustavu i zakonima, propisani su sledeći porezi i doprinosi:

• Porezi (na dohodak građana, na dobit preduzeća, na imovinu, na nasleđe i poklon, na prenos apsolutnih prava, na promet – PDV, akcize, na upotrebu držanje i nošenje određenih dobara)
• Carine i druge uvozne dažbine
• Takse (administrativne, sudske, komunalne, registracione, boravišne)
• Naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa (voda, šuma, puteva, zemljišta, prirodnog lekovitog faktora, rudnog blaga)
• Doprinosi (za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, za osiguranje za slučaj nezaposlenosti)
• Lokalni javni prihodi (lokalni samodoprinos, komunalna taksa, pokrajinske i opštinske administrativne takse, naknada za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine)
• Ostali javni prihodi (novčane kazne, oduzeta imovinska korist, prihodi koje svojom delatnošću ostvare državni organi, prihodi od davanja u zakup pokretne i nepokretne državne imovine, prihodi od koncesija, prihodi od prodaje društvenog i državnog kapitala, prihodi od donacija)

Dakle prihodom državne uprave smatra se sve što se naplati od gore navedenog na svim nivoima vlasti. Tu takođe treba dodati i prihode (donacije) koje budžet dobije od državnih firmi (firmi u državnom vlasništvu) po osnovu učešća u dobiti, kao što je bio slučaj u 2006 godini. Naravno tu su i donacije iz inostranstva (najčešće strogo namenske).

Rashodom državne uprave smatraju se sva plaćanja koja su određena budžetom koji Skupština Srbije usvaja svake godine.

U nastavku dajemo tabelu koja pokazuje od koje vrste poreza državna uprava ubire najviše para, kao i na koju vrstu troška državna uprava najviše troši. Trošak je dat dvojako, prema ekonomskoj klasifikaciji, što znači prema vrsti troška (plate zaposlenih, nabavka roba i usluga itd), i prema funkcionalnoj klasifikaciji u smislu funkcija (usluga) koje državna uprava obavalja za potrebe duštva u celini (odbrana, zdravstvo, obrazovanje itd.)

Da bi imali mogućnost da pravilno upoređujemo, obe vrednosti (prihode i rashode državne uprave) dajemo u odnosu na ukupan bruto domaći proizvod.

Bruto domaći proizvod (BDP) je zbir tržišne vrednosti finalnih dobara i usluga proizvedenih (pruženih) u toku jedne godine upotrebom rada i sredstava lociranih unutar zemlje (regiona).

Dakle BDP je sve ono što društvo (pre svega privreda) jedne zemlje stvori u toku godine na svojoj teritoriji. Poređenjem BDP-a sa prihodima i rashodima državne uprave dobijamo informaciju o tome koliko se državna uprava svojom politikom „meša“ u raspodelu onoga što je društvo stvorilo u toku godine.

Cilj „mešanja“ državne uprave je da vrši fukcije upravljanja državom koje su joj određene Ustavom i zakonima, kao i da ispravi nepravde koje se stvaraju zbog same prirode tržišne (kapitalističke) privrede.

A sve ovo gore navedene zarad toga da se postigne skladan razvoj društva, ne samo u ekonomskom, već uopšte, u ljudskom smislu.

Tabela 1. Konsolidovani javni prihodi i rashodi Republike Srbije

Izvor: Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu; www.mfin.sr.gov.yu

Pre nego što damo komentar na samu tabelu, da napomenemo da je i u teoriji i u praksi, dokazano da državno upravljanje kapitalom u ekonomskom smislu nije optimalno. To znači da će ista fabrika bolje raditi ako je u privatnom vlasništvu, nego u državnom (ili društvenom vlasništvu). Nismo rekli ništa novo, a svako ko je radio u državnoj službi i bez ekonomskog znanja, samo na osnovu zdravog razuma reći će da ima toliko prostora za poboljšanja (za optimizaciju).

Dakle privatna svojina je ekonomski produktivnija. Međitim, jasno je da se državna uprava u svojoj politici neće rukovoditi samo ekonomskom logikom. Puno je situacija gde politički, bezbednosni, strateški i drugi faktori imaju primat nad ekonomskim, makar po skupljoj ceni.

Zbog toga, kao i u ličnom životu, tako i u životu jednog društva treba naći pravu meru „mešanja“ državne uprave u živote pojedinaca i razvoj privrede.
Ukoliko je mešanje državne uprave preveliko to dovodi do usporavanja razvoja društva, stvaranja čudnih monopola i njemu sličnih situacija, do čekanja, do ravnodušnosti.

Prava mera državnog „mešanja“ (državne regulacije) treba da dovede do razvoja konkurencije i preduzetništva (preduzetničkog duha), a da spreči mešetarenje, nelojalnu konkurenciju, nedozvoljeno dogovaranje, stvaranje monopola i slične situacije.

Evo šta nam govori prethodna tabela. U periodu od 2004. do 2007. godine, državna uprava je uzimala u proseku nešto preko 40% BDP i taj novac koristila da vrši funkcije države (te funkcije su date u tabeli) prema Ustavu i zakonima, i da ispravlja nepravde svojstvene goloj kapitalističkoj privredi. Glavni oslonac za prikupljanje i trošenje tih para je Budžet Republike Srbije. Budžet (treba da) garantuje, preko Skupštine Srbije, da je novac potrošen u skladu sa voljom naroda.

Želimo ovde da napomenemo da u navednih 40% BDP, nisu uključena javna državna preduzeća (železnice, elektroprivreda, naftna industrija, pošta, JAT, aerodromi, rudnici, komunalna preduzeća, telekom itd), jer funkcije koje obavljanju ova preduzeća nisu deo državne uprave, već deo privrede koji je u državnom vlasništvu. Međutim, jasno je da postoji jak uticaj državne uprave (političara) na način upravljanja u ovim preduzećima. To se moglo videti po jakoj zainteresovanosti političkih partija za učestvovanje u upravnim odborima ovih preduzeća.

Nemamo podatak u kojoj meri ova preduzeća učestvuju u stvaranju BDP-a, ali procenjujemo da je to oko 20%.

Dakle državna uprava direktno i indirektno utiče na preraspodelu i upravljanje oko 60% bruto domaćeg proizvoda, i pri tome se rukovodeći prevashodno političkim načinom odlučivanja, a ne tržišnim. Jer ostanak na mestu političara ne zavisi od tržišta, već od političke sposobnosti.

Po meni lično, državna uprava se previše upliće u preraspodelu društvenog proizvoda, upravljajući se nedovoljno pravednim mehaniznima, koji umesto da stvaraju zdravo društvo zasnovano na pravdi, koče razvoj slobodnih ličnosti i doprinose povećanju licemerja i nepravde u društvu.

Ali, naš cilj ovde nije da određujemo koja je to prava mera državnog mešanja. Cilj je da se smanji učešće države u uzimanju od naroda i trošenju u ime tog naroda.

Jedan od načina da se to postigne je da se političari dobrovoljno odreknu vlasti i moći i dozvole da se ta moć preraspodeli unutar samog društva prema tržišnim principima. To se naravno neće desiti i borba u tom pravcu je trošenje previše snage sa premalo efekta. Političari će da igraju svoje igre dok god mogu. Pravila neće promeniti oni sami, već će se samo prilagoditi novonastalim situacijama. Od njih to i ne možemo očekivati.
Način koji ovde zagovaram je da moć uzmemo u svoje ruke. To ćemo postići tako što se nećemo boriti oko postojeće moći, već ćemo stvoriti novu. Kako?

Otpočinjanjem i razvijanjem sopstvenog biznisa, a uz to plaćanjem što je moguće manje para državnoj upravi, mi stvaramo moć u svojim rukama.

Prvo, više ne zavisimo od moći političara (njihove dobre volje) da se smanji inflacija, da nam nađu posao i slično. Ne čekamo više da stigne neko državno primanje (nečija penzija, plata ili socijalna pomoć). Dalje, ukoliko poslujemo pozitivno, stvaramo moć da brinemo, osim o sebi, i o svojoj porodici; stvaramo moć da zaposlimo još ljudi i da utičemo i na njihove živote i živote njihovih porodica. A novac je samo početak, podstrek i sredstvo za dalje lično usavršavanje svakog od nas.

Pri tom državnoj upravi ćemo dati što je moguće manje para (u skladu sa zakonom) jer će državna uprava  i bez naših para, na ovaj ili onaj način već uzeti od naroda onoliko novaca koliko joj treba. 

I to je moguće. Cilj ove knjige je upravo da vas ohrabri i nauči da slobodnije krenete u uzimanju moći u svoje ruke.

Jer Srbija pripada jednako svima nama.

prethodna strana _____________________________________ sledeća strana

Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.

Koristimo nezavisne kompanije za oglašavanje da bismo prikazivali oglase kada posetite naš veb sajt. Ove kompanije mogu da koriste informacije (izuzev imena, adrese, adrese e-pošte ili telefonskog broja) koje se odnose na vaše posete ovom i drugim veb sajtovima kako bi vam obezbedile oglase o robi i uslugama koje vas interesuju. Ako želite više informacija o ovoj praksi, kao i o mogućnostima da tim kompanijama ne dozvolite korišćenje navedenih podataka, kliknite ovde.

Copyright © 2005-2011 - Mena Consulting d.o.o. Beograd Kedrova 4, 11030 Beograd, Srbija