Српски
Sadržaj  

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

sa pravno-poreskog stanovišta (2008)
Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista
Predgovor
Poreski sistem u Srbiji
Neto plata, bruto plata  
Doprinosi za obavezno osiguranje
Oblasti za otpočinjanje posla  

Radnici

Zapošljavanje radnika

Po Zakonu o radu radnici se mogu angažovati iz radnog odnosa i van radnog odnosa.

U zavisnosti kakav je ugovorni odnos o radu između poslodavca i radnika, razlikuju se prava i obaveze radnika i poslodavca.
Zapošljavanje radnika na neodređeno ili određeno vreme regulisano je Zakonom o radu. Taj Zakon je više puta menjan, dosta je obiman i daje tačno određena prava radnicima. Neko će reći da su prava velika, neko da su mala. Mnogi će reći da se zakon ne poštuje po pitanju prava radnika. To je moguće, a kao glavni razlog za to nepoštovanje ja bih ovde naveo veliku nezaposlenost, što čini radnike više trpeljivim.

Sa druge strane, mnogi poslodavci bi rekli da su plate ovde neopravdano visoke. Naime zvanična statistika objavljuje podatke o prosečnim zaradama u Srbiji koje se mnogim poslodavcima čine visokim. Jer kada se tim neto zaradama dodaju porezi i doprinosi dolazimo do značajnog troška koje poslodavci ne mogu da  podnesu.
Tako da se može desiti da u situaciji kada imamo veliku nezaposlenost, radnici odbijaju da rade za niže zarade koje im nude poslodavci.

Po Zakonu o radu postoje sledeći oblici rada van radnog odnosa:

Privremeni i povremeni poslovi

 
Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova se zaključuje za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ova vrsta ugovora može da se zaključi sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Takođe, poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zakljuci ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.
Za pojedine kategorije gore navedenih lica različite su stope poreza i doprinosa, što može da se vidi u donjoj tabeli.
Ovo zaporavo znači da ne može da se zaključi ugovor o obravljanju privremenih i povremenih poslovia ako Poslodavac te poslove obavlja duže od 120 dana u godini. Tada Poslodavc mora da otvori novo radno mesto i da zaposli radnika na određeno ili neodređeno vreme.
Takođe radni odnos na neodređeno vreme može da traje najduže 12 meseci sa ili bez prekida. Prekid zaposlenja mora trajati duže od 30 dana, da bi ponovo se ponovo moglo zaposliti isto lice na određeno vreme.

Ugovor o delu
Ugovor o delu se zaključuje sa određenim licem radi obavljanja poslova koji su van
delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odredene stvari, samostalnoizvršenje odredenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

Ugovor o autorskom delu, prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine
Ugovor o delu sa stanovišta Zakona o porezu na dohodak građana može da bude i tzv. običan ili ugovor o autorskom delu. Tako se prihodom od autorskih prava smatra naknada koju obveznik ostvari po osnovu:
1) pisanih dela (književna, naučna, stručna, publicisticka i druga dela, studije, recenzije i slično);
2) govornih dela;
3) dramskih i dramsko-muzičkih dela;
4) pantomimskih i koreografskih dela čije je predstavljanje utvrđeno pismeno ili na neki drugi način;
5) muzičkih dela sa rečima ili bez njih;
6) kinematografskih dela i dela stvorenih na način sličan kinematografiji;
7) dela likovne umetnosti;
8) kartografskih dela;
9) idejnih projekata, skica, crteža i plastičnih dela koja se odnose na arhitekturu, geografiju, topografiju ili koju drugu oblast nauke ili umetnosti;
10) stripova, ukrštenica i slično;
11) redakcijskih dela koja s obzirom na izbor i raspored grade, predstavljaju samostalnu duhovnu tvorevinu;
12) prevoda, lekture, aranžmana muzičke obrade i druge prerade autorskih dela;
13) nagrada na konkursima za izradu umetnickih, naucnih, strucnih i ostalih autorskih dela, nagrada na konkursima za izradu idejnih projekata, kao i nagrada za postignuti uspeh u nauci i umetnosti, ako zakonom nije drukcije odredeno;
14) izvođenja muzičkih, književnih i drugih dela;
15) korišćenja izvedenih muzičkih materijala;
16) izrada prototipa umetnickih predmeta koji se ustupaju preduzećima kao modeli za umnožavanje (proizvodnju) takvih predmeta;
17) likovnih dela iz oblasti primenjenih umetnosti;
18) ostalih autorskih dela.

Likovnim delom iz oblasti primenjenih umetnosti iz stava 1 tacka 17) ovog člana smatraju se unikati koje je autor sam izradio po sopstvenoj zamisli - u nacrtu ili u materijalu - u granama primenjenih umetnosti, kao što su:
1) plastična dela od raznih materijala (kamen, drago kamenje, drvo, metal, plemeniti metali, staklo, plastika i drugo);
2) umetnička keramika;
3) radovi iz oblasti unutrašnje arhitekture, fasadne arhitekture, oblikovanja prostora, kao i obavljanje nadzora nad izvođenjem tih radova;
4) umetnička rešenja iz oblasti hortikulture;
5) zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru (u tehnikama: freska, grafika, mozaik, intarzija, vitraž, emajl i sl.) kao i intarzirani predmeti i predmeti od emajla;
6) umetnicka graficka rešenja (plakati, prigodna grafika, serigrafija, oprema knjiga, časopisa i listova, ambalaža, godišnjaci, katalozi, prospekti, almanasi i sl.);
7) umetnicka fotografija i dela proizvedena postupkom slicnim fotografiji;
8) umetnicka obrada tekstila (tapiserija, tkani tekstil i sl.);
9) umetnicka rešenja za scenografiju i kostimografiju;
10) modno kreatorstvo;
11) rešenja za industrijsko oblikovanje;
12) restauratorska i konzervatorska dela iz oblasti kulture i umetnosti;
13) idejne skice i crteži u primenjenoj umetnosti, kao i prodati prototipovi primenjene umetnosti, ako su po postojecim obicajima zadržali karakter originala.

Prihodom od prava srodnih autorskom pravu, smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu:
1) prava interpretatora;
2) prava proizvođača fonograma;
3) prava proizvođača videograma;
4) prava proizvođača emisije;
5) prava proizvođača baze podataka.

Prihodom od prava industrijske svojine smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu:
1) patenata;
2) malih patenata;
3) žigova;
4) modela i uzoraka;
5) tehničkih unapređenja.

U zavisnosti od vrste autorskog prava priznaju se sledeće tzv. normirani troškovi koji utiču na obračun poreza i doprinosa:
1) za vajarska dela, tapiserije, umetnicku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetnicku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetnicku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) - 60% od bruto prihoda;
2) za slikarska dela, graficka dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na podrucju hortikulture, vršenje umetnickog nadzora nad izvodenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnicka rešenja za scenografiju, naucna, strucna, književna i publicisticka dela, prevodenje, odnosno prevodi, muzicka i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvodenje umetnickih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu - 50% od bruto prihoda;
3) za interpretaciju, odnosno izvodenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tac. 1) i 2) ovog clana - 40% od bruto prihoda.

Ugovor o zastupanju ili posredovanju
Poslodavac može da zakljuci ugovor sa određenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja.
Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvrđuje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga medusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom.

Dopunski rad
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrduje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Vrste ličnih primanja, porezi i doprinosi

Izračunajte sami koliki su porezi i doprinosi pomoću naših besplatnih kalkulatora:

Lična primanja mogu biti po osnovu rada, bilo da je taj rad u okviru radnog odnosa ili van radnog odnosa. Takođe lična primanja se mogu ostvarivati i po osnovu vlasništva. Takva lična primanja su recimo udeo u dobiti, iznajmljivanje nepokretnosti, kapitalni dobitak po osnovu kupoprodaje imovine.
Opšta napomena je da se za primanja ostvarena po osnovu radna plaćaju doprinosi, i to uvek doprinos za PIO (22%), a ukoliko osoba koja ostvaruje ta primanja nije osigurana po drugom osnovu tada se plaćaju i doprinosi za zdravstvo (12,3%) i za nezaposlenost (1,5%). Takođe za sva primanja po osnovu rada plaća se i porez na dohodak građana.
Za primanja po ostvarena po osnovu vlasništva ne plaćaju se doprinosi, već samo porez na dohodak građana.

U nastavku dajemo tabelu koja prikazuje stope poreza i doprinosa po osnovu različitih vrsta ličnih primanja.
 
Pravne forme za obavljanje delatnosti  
Registracija DOO  
Registracija preduzetnika  
Registracija udruženja građana  
Porezi i Poreska uprava  
PDV – Porez na dodatu vrednost  
Doprinosi za osiguranje osnivača  
Porez na dobit i na sam. delatnost  
Paušalno oporezivanje  
Uporedni prikaz poreza i doprinosa  
Fiskalna kasa  
Poreska prijava  
Lokalna komunalna taksa  
Računovodstvo  
Banke  
Sredstva za započinjanje posla  
Poslovanje sa inostranstvom  
Radnici  
Godišnji porez na dohodak građana  
Unakrasno procenjivanje imovine  
Zakon o sprečavanju pranja novca  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
   
   
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     

Vrsta ličnog primanja

Napomene

Osnovica za oporezivanje

Porez na dohodak građana

PIO

Zdravstveno osiguranje

Osig. za slučaj nezaposlenosti

Ukupni porez i doprinosi na neto primanje (%)

Zarada (plata)

Primer 1

14.000 dinara

Bruto zarada za doprinose, a bruto zarada minus poreska olakšica za porez

12,0%

22,0%

12,3%

1,5%

61,0%

Primer 2

28.000 dinara

64,6%

Primer 3

56.000 dinara

66,4%

Prihod od samostalne delatnosti - vodi poslovne knjige (ne-paušalac)

Kao osnovno zanimanje

Bruto oporeziv prihod u dobijen po osnovu vođenja poslovnih knjiga po zakonu (godišnji izveštaj računovođe)

10,0%

22,0%

12,3%

1,5%

34,0%

Iz radnog odnosa

 

 

24,0%

Prihod od samostalne delatnosti - paušalac

Kao osnovno zanimanje

Paušalno utvrđen bruto prihod od samostalne delatnosti po rešenju poreske uprave

10,0%

22,0%

12,3%

1,5%

Zavisi od stvarnog prihoda

Iz radnog odnosa

 

 

Privremeni i povremeni poslovi

Za nezaposleno lice ili lice koje radi nepuno radno vreme kod drugog poslodavca

14.000 dinara

Bruto naknada za posao

12,0%

22,0%

12,3%

1,5%

68,2%

28.000 dinara

56.000 dinara

Za penzionisano lice

14.000 dinara

22,0%

 

 

48,5%

28.000 dinara

56.000 dinara

Ugovor o delu

Za lice koje je osigurano (zaposleno, penzioner) na drugom mestu

20%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

22,0%

 

 

50,6%

Za lice koje je nije osigurano (zaposleno) na drugom mestu

12,3%

1,5%

76,8%

Ugovor o autorskom delu (prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine)

Za lice koje je osigurano (zaposleno) na drugom mestu

40%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

22,0%

 

 

33,7%

50%
(normirani troškovi)

26,6%

60%
(normirani troškovi)

20,2%

Za lice koje je nije osigurano (zaposleno) na drugom mestu

40%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

22,0%

12,3%

1,5%

48,3%

50%
(normirani troškovi)

37,3%

60%
(normirani troškovi)

27,7%

Za nerezidente iz zemalja sa kojima nije sklopljen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

40%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

 

 

 

 

50%
(normirani troškovi)

 

60%
(normirani troškovi)

 

Ugovor o zastupanju ili posredovanju

Za lice koje je osigurano (zaposleno, penzioner) na drugom mestu

20%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

22,0%

 

 

50,6%

Za lice koje je nije osigurano (zaposleno) na drugom mestu

12,3%

1,5%

76,8%

Dopunski rad

20%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

22,0%

 

 

50,6%

Rad članova omladinske ili studentske zadruge

20%
(normirani troškovi)

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20%
za mlađe od 26 godina na redovnom školovanju porez se umanjuje za 40%

4,0%

2,0%

 

16,8%

Prihodi od davanja u zakup nepokretnosti i pokretnih stvari

20,0%

Bruto prihod umanjen za normirane troškove

20,0%

 

 

 

19,0%

Prihod od kapitala (udeo u dobiti za rezidenta)

Dobit koja se raspodeljuje umanjena za 50%

20,0%

 

 

 

11,1%

Prihod od kapitala (udeo u dobiti za nerezidenta iz zemlje sa kojom nije sklopljen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja)

Dobit koja se raspodeljuje

20,0%

 

 

 

25,0%

Kapitalni dobitak (kupoprodaja akcija i slično)

Za fizičko lice

Kapitalni dobitak utvrđen u skladu sa Zakonom

20,0%

 

 

 

25,0%

Za pravno lice

Kapitalni dobitak ulazi u bruto dobit pravnog lica na koji se plaća porez na dobit od 10 %

---

   

Prava radnika iz radnog odnosa

Radno vreme - u pripremi
Dopirnosi za osiguranje - u pripremi
Zarada - u pripremi
         Osnovna zarada - u pripremi
         Uvećana zarada - u pripremi
Naknada zarade - u pripremi
Bezbednost na radu - u pripremi

Godišnji odmor
Prema odredbama čl. 1. i 1a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", broj 43/2001 i 101/2007, u daljem tekstu: Zakon) državni praznici su:
- Nova godina – 1. i 2. januar,
- Dan državnosti Srbije – 15. februar,
- Praznik rada – 1. i 2. maj.

U Republici Srbiji praznuju se verski praznici (član 2. Zakona):
- Prvi dan Božića – 7. januar,
- Uskršnji praznici – počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.

Pored navedenih praznika, u skladu sa članom 4. Zakona, zaposleni imaju pravo da ne rade za određene verske praznike, i to:
- Pravoslavci – na prvi dan krsne slave,
- Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru,
- Pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama,
- Pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Praznici koji se obeležavaju radno:
- Sveti Sava – 27. januar,
- Dan pobede – 9. maj,
- Vidovdan – 28. jun.

 
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
    prethodna strana _____________________________________ sledeća strana  
   

Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.

 
   

Koristimo nezavisne kompanije za oglašavanje da bismo prikazivali oglase kada posetite naš veb sajt. Ove kompanije mogu da koriste informacije (izuzev imena, adrese, adrese e-pošte ili telefonskog broja) koje se odnose na vaše posete ovom i drugim veb sajtovima kako bi vam obezbedile oglase o robi i uslugama koje vas interesuju. Ako želite više informacija o ovoj praksi, kao i o mogućnostima da tim kompanijama ne dozvolite korišćenje navedenih podataka, kliknite ovde.

Copyright © 2005-2010 - Mena Consulting d.o.o. Beograd Kedrova 4, 11030 Beograd, Srbija