Српски
Sadržaj  

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

sa pravno-poreskog stanovišta (2008)
Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista
Predgovor
Poreski sistem u Srbiji
Neto plata, bruto plata  
Doprinosi za obavezno osiguranje
Oblasti za otpočinjanje posla  

Postupak registracije preduzetnika (radnje)

Osnivač radnje

Osnivač radnje može biti domaće ili strano fizičko lice.
Jedan osnivač može registrovati samo jednu radnju, a delatnost radnje može se odvijati na više lokacija (preko više prodajnih i/ili proizvodnih objekata).

Izbor imena radnje

Ime radnje nije obavezno. Često je težak deo procesa osnivanja. Ime čini deo identiteta celokupnog posla. U srpskoj poslovnoj praksi je gotovo pravilo da ličnom imenu osnivača (vlasnika) dodaju ime firme.
Uključuje obavezno i proveru da li je ime zauzeto na sajtu APR-a. Prilikom provere zauzetosti imena, teritorija za proveru je opština. Sastavni deo imena radnje je lično ime osnivača i deo koji bliže opisuje delatnost poslovanja (trgovinska radnja, agencija za nekretnine, kozmetički salon i slično).

Određivanje sedišta radnje

Veoma bitno.
U postupku registracije se ne proverava da li će prijavljeno sedište biti i stvarno sedište radnje. Međutim prilikom podnošenja zahteva za PIB Poreska uprava vrši terensku kontrolu postojanja stvarnog sedišta. Tom prilikom se proverava osnov korišćenja navedenog prostora za sedište radnje (ugovor o zakupu, vlasnički list, ugovor o kupovini tog prostora - stana). Ukoliko je adresa sedišta radnje ista kao adresa osnivača iz lične karte, najčešće se ne vrši se provera sedišta radnje.
U zavisnosti od opštine sedišta radnje pripašćete i Poreskoj upravi za tu opštinu. Iako su zakoni na svim opštinama isti, postoji verovanje (barem u Beogradu) da su na nekim opštinama službe poreske uprave "teže".
Inače poreski inspektori zaduženi za preduzetnike nisu istovremeno zaduženi i za DOO, već je to poslebno odeljenje pri Poreskoj upravi.
U zavisnosti od lokacije razlikuje se i visina komunalne takse (firmarine) u skladu sa Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. Radnje imaju popust do 80% na firmarinu u Beogradu.

Odgovornost osnivača

Osnivač radnje neograničeno odgovara za obaveze koje nastanu poslovanjem radnje.
Ortaci radnje neograničeno, naglašavam i solidarno, odgovaraju za obaveze koje nastanu poslovanjem. To znači da u slučaju kada treba da se plate obaveze, ako jedan osnivač nema odakle da plati svoj deo, drugi osnivač(i) po zakonu mora(ju) da plati i svoje i tuđe.

Određivanje pretežne delatnosti radnje

Prilikom osnivanja mora se odrediti pretežna delatnost kojom će se radnja baviti. Pretežna delatnost se određuje prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja.
Inače radnje može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti osim delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u određenoj pravnoj formi privrednog društva (banke, osiguravajuće kuće itd)
Prilikom registracije radnje, ukoliko je pretežna delatnost ona za koju je potrebna prethodna saglasnost nadležnog organa (zdravstvene delatnosti, veterinarske ordinacije i apoteke, poljoprivredne apoteke, taksi prevoz, promet oružja, obavljanje delatnosti od opšteg interesa, poslovi zastupanja u osiguranju, poslovi stečajnog upravnika) mora se imati ta saglasnost.
Za obavljanje delatnosti za koje je potrebna naknadna saglasnost (recimo prodaja cigareta itd) ta saglasnost se dobija nakon registracije radnje.
Sastavni deo naziva radnje je bliži opis delatnosti. Ukoliko naziv radnje nije u saglasnosti sa pretežnom delatnošću ili nije dovoljno jasan, APR može odbiti da registruje takvu radnju. Na primer naziv »Agencija za usluge Petar Petrović« bio bi najverovatnije odbijen za registraciju jer nije navedeno koje usluge će biti pretežna delatnost radnje, i taj opis treba da odgovara šifri pretežne delatnosti radnje.

Osnovni kapital

Radnja nema minimalni osnovni kapital

Akt o osnivanju radnje

Ne postoji akt o osnivanju radnje. Podnosi se samo registraciona prijava osnivanja radnje.

Uplata osnivačkog uloga na privremeni račun

Nema minimalnog osnivačkog uloga

Overa akta o osnivanju

Nema akta o osnivanju.

Overa OP obrasca (overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje)

OP obrazac (obrazac overe potpisa lica ovlašćenih za zastupanje) sadrži potpise lica koji su prema osnivačkom aktu ovlašćeni za zastupanje (najčešće samo osnivač).
Potrebno je overiti OP obrazac u opštini, jer je to jedan od papira koji traži banka za otvaranje poslovnog računa.

Popunjavanje i potpisivanje Registracione prijave osnivanja

Registracionu prijavu osnivanje radnje (preduzetnika) treba popuniti i potpisati. Prijavu potpisuje osnivač ili lice kome je osnivač dao punomoćje.
Registrcionu prijavu sa sajta APR možete preuzeti i ovde.

Uplata taksi za Agenciju za privredne registre

Potrebno je uplatiti jednu taksu - taksa Agenciji za privredne registre - 540,00 dinara.

Podnošenje registracione prijave osnivanja radnje (preduzetnika)

Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom. Moguće je registracionu prijavu podneti i elektronskim putem.
Registraciona prijava se podnosi elektronskim putem tako što njen podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu dostavlja u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije.
Podnosilac registracione prijave je dužan da, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem, dostavi Agenciji original dokumentacije.
Kao datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme prijema dokumentacije. Ovo znači da ako pošta kasni to nije krivica APR već krivica podnosioca prijave. Ako dokumentacija nije stigla na vreme smatraće se da registraciona prijava nije ni podneta.
Uz registracionu prijavu osnivanja radnje prilaže se:
1) dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);
Važno je i navesti način na koji se želi preuzeti rešenje o registraciji. Moguće opcije su:
- lično preuzimanje u APR (može da preuzme samo osnivač ili punomoćnik)
- preporučeno poštom na adresu podnosioca prijave

 

Dobijanje rešenja o osnivanju

Ukoliko je sve u redu, rešenje o registraciji osnivanja radnje se dobija u roku od 5 dana od dana podnošenja registracione prijave.
Ukoliko nije u redu APR donosi zaključak da se isprave greške ili dopuni dokumentacija. Rok za ovo je 30 dana od dana donošenja zaključka. Provera statusa se može videti na sajtu APR.

Izrada pečata

Nakon dobijanja rešenja potrebno je izraditi pečat radnje.
Za neke je ovo formalnost, dok drugi vole da im pečat izgleda lepo. Pečatom ćete rukovati svakog dana poslovanja. Vaš pečat će videti svi Vaši partneri (komitenti - kupci i dobavljači) i eto prilike za marketing.
Pečat koji uradite stajaće i na kartonu deponovanih potpisa u banci, i samo sa njim ćete moći da plaćate i podižete novac.

Dobijanje PIB-a

Prvo zašta će Vam pečat biti potreban je dobijanje PIB-a. Dokumenta koja se prilažu uz ovaj zahtev su kopija rešenja o osnivanju radnje iz Agencije za privredne registre i fotokopije lične karte svih osnivača.

Isticanje firme

Firma se može istaći na sandučetu ili ulaznim vratima stana koji se koristi kao sedište radnje.

Uprava za finansije grada Beograda po automatizmu izdaje rešenje o plaćaju firmarine za radnju. Ukoliko nije istaknuta firma može se tražiti od Uprave za finansije grada Beograda da ukine rešenje o plaćanju firmarine.

Terenska kontrola sedišta radnje od strane Poreske uprave

Danom podnošenja prijave za dobijanje PIB-a, terenska kontrola Poreske uprave dobija nalog da proveri podatke navedene u prijavi za dobijanje PIB-a.
Ukoliko je sedište radnje isto kao adresa osnivača iz lične karte po najčešće se ne vrši terenska provera sedišta radnje, već samo kancelarijska provera.
Terenska kontrola znači da će inspektor/ka poreske uprave doći na adresu navedenu kao sedište radnje po prijavi za PIB. Po pravilu inspektor/ka se prethodno najavi telefonom. Tom prilikom potrebno je dati na uvid sledeću dokumentaciju:
- rešenje o registraciji
- osnov korišćenja prostora kao sedišta firme (overen ugovor o zakupu, vlasnički list, saglasnost roditelja kao vlasnika stana, ugovor o kupovini stana i slično)
Potrebno je imati pečat sa sobom, jer se tom prilikom pravi zapisnik koji se potpisuje i pečatira. Ukoliko se procedura iz nekih razloga ne završi u sedištu radnje ostatak se završi u kancelariji poreskog inspektora.

Otvaranje računa u banci (elektronsko bankarstvo, platne kartice)

Nakon dobijanja PIB-a otvara se račun u banci.
Prvo treba izabrati banku koja najviše odgovara potrebama. Stvari koje treba imati na umu prilikom izbora banke su:
- tarifnik (visina provizija za plaćanje),
- lokacija (udaljenost od obavljanja posla, jer hteli ne hteli biće više slučajeva kada ćemo ići do ekspoziture banke gde smo otvorili račun),
- elektronsko bankarstvo (kod gotovo svih banka jefitnije je plaćati putem elektronskog banarstva; kod nekih banaka je besplatno, a negde se plaća godišnja članarina; postoji više sistema za e-banking - neki su pogodni samo za one koji imaju stalnu vezu sa internetom, dok drugi omogućavaju i lokalni rad),
- krediti (često je lakše uzeti kredit kao firma nego kao pojedinac; banke po pravilu daju prednost pri oceni kreditne sposobnosti stalnim mušterijama, pa stoga nije loše graditi dobru reputaciju kod banke kod koje nameravamo da uzmemo kredit),
- platne kartice (postoje debitne i kreditne platne kartice i za firme; debitne platne kartice su vezane direktno za račun u banci i pogodne su za plaćanje reprezentacije, goriva i sličnih nabavki koje se mogu pravdati kao trošak firme)

Prijava na obavezno socijalno osiguranje osnivača

Prema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran.
Osnivač radnje plaća doprinose (35,8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti:
- paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili
- oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.
Ako osnivač radnje radi u nekoj firmi, tada je osnivač plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO - 22%).
I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti:
- paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili
- oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.
Prijava na osiguranje vrši sama Agencija za privredne registre, ukoliko se radnja osniva kao osnovno zanimanje.

Računovodstvo

Ukoliko je radnja paušalno oporezovana, praktično nije obavezno imati računovođu, ali je pomoć računovođe uvek dobrodošla.
Ako nije u pitanju paušalno oporezivanje, onda je potrebno imati računovođu.

Podnošenje dokumentacije Poreskoj upravi

U Poreskoj upravi dobićete poreskog inspektora/ku prema početnom slovu prezimena osnivača. Taj inspektor nije za vjeki vjekova, već postoje i kod njih rotacije svakih nekoliko godina.
Radi kompletiranja dosijea pri poreskoj upravi potrebno je svom poreskom inspektoru dostaviti sledeću dokumentaciju (fotokopije):
- rešenje iz APR
- PIB-a
- ugovor sa bankom o tekućem računu
- karton deponovanih potpisa iz banke
- prijava na socijalno osiguranje za osnivača
- ugovor sa firmom kojoj je povereno vođenje poslovnih knjiga (ako nije paušalno oporezivanje)
- izjavu o zaposlenim radnicma
- izjavu o poslovnom prostoru
- izjavu o maloprodajnim, velikoprodajnim objektima i magacinima
- izjavu o osnovnim sredstvima

Podošenje prijave za akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti, paušalno oporezivanje

Pored gore navedenog inspektoru je potrebno dostaviti i prijavu za akontaciono utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti (PPDG-1).
Prilikom podnošenja ove prijave osnivač može da se podnese zahtev za paušalno oporezivanje. U tom slučaju nije potrebno proceniti rashode, već samo prihode radnje u periodu do kraja godine.
Ako se osnivač radnje ne izjasni za paušalno oporezivanje, mora proceniti prihode i rashode za prvu poslovnu godinu (od dana osnivanja do kraja godine). Procena treba da je istinita, a eventualno je može proveriti poreski inspektor.
Po pravilu treba proceniti veće prihode od rashoda. Ta razlika predstavlja osnovicu za plaćanje akontacije doprinosa (35,8%) i poreza na prihod od samostalne delatnosti (10%) na godišnjem nivou. Akontacija se plaća mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Na kraju godine bi se utvrdila stvarna razlika između prihoda i rashoda (to se zove oporezivi prihod od samostalne delatnosti) i stvarna obaveza za doprinose i porez. Tada bi se uplatila samo razlika doprinosa i poreza, ili ako postoji pretplata ona bi ostala za naredne periode (ili u nekim slučajevima se može tražiti povraćaj poreza).

Najnižu mesečnu osnovicu za paušalno oporezivanje za doprinose čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Prijava komunalne takse (firmarina) i prijava za korišćenje građevinskog zemljišta

Kako je navedeno ranije, komunalna taksa je prihod grada ili opštine. Sama lokalna samouprava određuje visinu ove takse, s tim što ona ne može biti viša od zakonom propisanog iznosa.
Tako je i Skupština grada Beograda donela Odluku o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. Tom odlukom ceo Beograd je razvrstan u zone, a u zavisnosti od tog kojoj zoni pripada lokacija sedišta radnje utvrđuje se visina komunalne takse (firmarine). Na sajtu www.finansijebgd.org možete preuzeti Odluku, a za visinu firmarine po zonama možete pogledati pod posebnim podnaslovom u okviru poglavlja Porezi i poreska uprava.
Takođe je potrebno izvršiti i prijavu za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta po odluci lokalnih vlasti. Na istom sajtu možete preuzeti i Odluku o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta za Beograd. Ove odluke postoje za svaki grad i opštinu posebno.

Evidentiranje za PDV

Evidentiranje za PDV nije obavezno.
Obavezu evidentiranja za PDV imaju firme koje započinju delatnost, a procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet iznad 4.000.000 dinara. Firme koje započinju delatnost, a koje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet između 2 i 4 miliona dinara mogu, ako hoće, da se evidentiraju za PDV. Firma koja započinje delatnost, a proceni da će ostvariti promet manji od 2 milion dinara ne može da se evidentira za PDV i ne treba ništa da radi po tom pitanju.
Kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. Nakon toga može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće.
O samim prednostima i manama evidentiranja za PDV pogledajte u poglavlju posvećenom porezu na dodatu vrednost.

Prijava PIB-a i računa u banci Agenciji za privredne registre

Nakon dobijanja PIB-a i otvaranja računa u banci, ove podatke je potrebno prijaviti APR-u. To se radi podnošenjem registracione prijave za promenu podataka, a u prilogu se dostavljaju fotokopije PIB-a i ugovora sa bankom o otvaranju računa.
Ovom prilikom se plaća taksa u iznosu od 300,00 dinara.

Početak

Sada ste spremni da hrabro krenete u posao.

prethodna strana _____________________________________ sledeća strana

Pravne forme za obavljanje delatnosti  
Registracija DOO  
Registracija preduzetnika  
Registracija udruženja građana  
Porezi i Poreska uprava  
PDV – Porez na dodatu vrednost  
Doprinosi za osiguranje osnivača  
Porez na dobit i na sam. delatnost  
Paušalno oporezivanje  
Uporedni prikaz poreza i doprinosa  
Fiskalna kasa  
Poreska prijava  
Lokalna komunalna taksa  
Računovodstvo  
Banke  
Sredstva za započinjanje posla  
Poslovanje sa inostranstvom  
Radnici  
Godišnji porez na dohodak građana  
Unakrasno procenjivanje imovine  
Zakon o sprečavanju pranja novca  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
   

Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.

 
   

Koristimo nezavisne kompanije za oglašavanje da bismo prikazivali oglase kada posetite naš veb sajt. Ove kompanije mogu da koriste informacije (izuzev imena, adrese, adrese e-pošte ili telefonskog broja) koje se odnose na vaše posete ovom i drugim veb sajtovima kako bi vam obezbedile oglase o robi i uslugama koje vas interesuju. Ako želite više informacija o ovoj praksi, kao i o mogućnostima da tim kompanijama ne dozvolite korišćenje navedenih podataka, kliknite ovde.

Copyright © 2005-2010 - Mena Consulting d.o.o. Beograd Kedrova 4, 11030 Beograd, Srbija