Kako započeti sopstveni posao u Srbiji
sa pravno-poreskog stanovišta (2008)
Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista

Da bi započeli bilo kakav posao potrebna su vam početna sredstva (dakle sredstva za investiranje). Ta sredstva mogu biti sopstvena i pozajmljena. Sredstva možemo pozajmljivati od različitih lica (roditelja, (ne)prijatelja, banaka, državnih fondova i drugih). Takođe možemo dobiti bespovratne ili uslovljene donacije. 

Svuda možete pročitati da pre započinjanja posla morate imati biznis plan. Dobro je imati biznis plan, ako ga razumete. Ako ga ne razumete, već biznis planom želite da zadobijete poverenje onih koji mogu imati uticaja na Vaš posao, moja je preporuka da to ne činite na taj način. Možete voditi sa sobom nekog ko razume biznis plan da govori u vaše ime. Ili koristite druge mehanizme (koje i inače koristite u životu) za pridobijanje poverenja kod drugih ljudi.  Najbitnije je da imate vere u sebe, da tu svoju veru prenosite na ljude u svom okruženju i da budete uporni.

Ipak treba učiti osnovne elemente poslovanja, koji se pojavljuju i u svakom biznis planu.  Pre svega treba dobro razumeti tržište (marketing), svoje mesto na tom tržištu i sve to prikazati kroz brojke. Sa druge strane poželjno je konstantno učiti o finansijama i tokovima novca.

Sopstvena sredstva

Sopstvena sredstva su u teoriji najjeftiniji izvor finansiranja poslovanja. Kod nas, ako pozajmite novac od (ne)prijatelja, i ne plaćate mu(joj) kamatu, a bogami ni glavnicu, onda to ispadne još jeftiniji izvor finansiranja. Teorija ipak smatra da se zakon poštuje i sprovodi.

Sopstvena sredstva zaista jesu veoma pogodna za finasiranje, ali ih po pravilu nema dovoljno. Sopstvena sredstva su naša ušteđevina (ili naših roditelja), neko nasleđe, dobitak na lutriji i slično. Sopstvena sredstva su i profit zarađen u prethodnom poslovanju.

Čisto teorijsko posmatrano, finansiranje isključivo sopstvenim sredstvima nije ekonomski optimalno. Treba pozajmljivati novac, ali ga naravno i vraćati. Naime, ako postoji mogućnost da sa tuđim parama zaradite više nego što vas koštaju te pare, to treba i da uradite. Nisam rekao ništa novo.

Ono što ljudi često greše je to što ne umeju da izračunaju koliko su zaradili. Naime, ne znaju koliki su im troškovi. U tom neznanju često se potroši glavnica ulaganja (bilo da ona dolazi iz sopstvenih ili pozajmljnih sredstava).

Na kraju da napomenemo da i sopstvena sredstva imaju svoju cenu. Nisu besplatna. Tu cenu koštanja sopstvenih sredstva zovemo tzv. oportunitetnim troškom ili troškom propuštenih mogućnosti.

Jedna od definicija ekonomije glasi da je ekonomija nauka koja se bavi alternativnom upotrebom ograničenih resursa. Ova definicja podrazumeva da uvek imamo neki izbor, neku odluku, kako da upotrebimo sredstva, koja su po prirodi ograničena. Donošenjem jedne odluke, jednim izborom, mi smo praktično isključili sve ostale moguće izbore.

Tako i ulaganjem sopstvenih sredstava u lični posao, isključili smo mogućnost da ta ista sredstva oročimo u banci, uložimo u akcije na berzi, u investicioni fond, državne komercijalne zapise ili obveznice, damo pod interes nekom ko se bavi poslom, da kupimo nova kola ili drugi stan, da se nauživamo u krstarenju Mediteranom. To što bismo mogli da dobijemo za te iste pare, a nismo, jer smo izabrali da ih uložimo u svoj posao, to je trošak propuštenih mogućnosti. U praksi on se često računa upravo kao kamata koju bi nam banka dala da smo sredstva oročili na godinu dana ili prinos za ulaganje sa sličnim rizikom kao kod banke.

Banke

Opet banke. Ne možeš pobeći od njih.
Banke nude različite kredite. Pregled uslova kreditiranja koje banke u Srbiji nude za mala i srednja preduzeća možete pronaći ovde, ili direktno na sajtu Narodne banke Srbije.
Pre uzimanja kredita treba pravilno razumeti sve elemente kredita (kamatu, valutnu klauzulu, rokove, troškove naknade, osiguranja, obezbeđenja, depozit, troškove hipoteke koji se plaćaju državnoj upravi itd).
 

Državne subvencije i krediti

Programi nacionalne službe za zapošljavanje

Programi samozapošljavanja
Ovim programom utvrđena je mogućnost da nezaposleno lice može ostvariti pravo na subvenciju za samozapošljavanje u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara za opremanje radnog mesta i stvaranja uslova za rad, ukoliko ispunjava uslove propisane opštim aktom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje
Nezaposlenom korisniku novčane naknade, se može isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje, pod uslovom da po podnošenju zahteva za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu osnuje preduzeće, radnju, poljoprivredno gazdinstvo ili drugi oblik preduzetništva i za bavljenje poljoprivredom kao individualni poljoprivredni proizvođač koji je osiguran po osnovu katastarskog prihoda.

Sredstva iz jednokratne novčane naknade se mogu odobriti za nabavku osnovnih sredstava i obrtnih sredstava. Sredstva se ne mogu odobriti za nabavku robe široke potrošnje radi dalje prodaje; za izvođenje građevinskih radova i sl. Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje, a kojim se uređuju prava i obaveze nezaposlenog i nacionalne službe.

Korisnik kome je novčana naknada isplaćena u jednokratnom iznosu dužan je da u roku od 60 dana od dana uplate sredstava, dostavi Nacionalnoj službi dokaz o namenskoj upotrebi sredstava.

Podsticanje novog zapošljavanja

Oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret poslodavca:

• Poslodavac može da koristi olakšicu pod uslovom da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licima iz sledećih kategorija:
• Lica starija od 45/50 godina;
• Pripravnici mlađi od 30 godina;
• Lica mlađa od 30 godina;
• Lica sa invaliditetom.

• Oslobođenje od plaćanja doprinosa ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici.

Lica starija od 45, odnosno 50 godina

• Umanjenje doprinosa na teret poslodavca od 80% (za lica starija 45 godina), odnosno 100% (za lica starija 50 godina)
• Trajanje olakšice: 2 godine, a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine, bez korišćenja olakšice
• Uslov za lice: 6 meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili status korisnika novčane naknade
• Ako zaposlenom prestane radni odnos, poslodavac gubi pravo na olakšicu i dužan je da plati doprinos koji bi inače platio da nije koristio olakšicu, valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa (osim u slučaju prestanka radnog odnosa smrću zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca).
• Poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za preostalo vreme korišćenja olakšice, ukoliko zaposlenom prestane radni odnos otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, a poslodavac umesto njega u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposli drugo lice koje imastarijeod 45, odnosno 50 godina.

Pripravnici – mlađi od 30 godina

• Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca.
• Trajanje olakšice: 3 godine, a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine, bez korišćenja olakšice
• Uslov za lice: mlađe od 30 godina, status nezaposlenog lica (prijava na evidenciji NSZ).
• Ako pripravniku prestane radni odnos tokom trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za novog pripravnika do isteka roka, ukoliko zaposli novog pripravnika.
• Prve tri godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude pripravnik mladji od 30 godina, a druge tri godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice.
• U toku trajanja olakšice, kao i u narednom periodu od tri godine, obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01.09.2006. godine, uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu od plaćanja doprinosa.

Lica mlađa od 30 godina

• Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade)
• Trajanje olakšice: 2 godine, a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 2 godine, bez korišćenja olakšice.
• Uslov za lice: do 30 godina, status nezaposlenog lica u trajanju od 3 meseca (prijava na evidenciji NSZ).
• Ako novozaposlenom licu mlađem od 30 godina prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu, ukoliko zaposli drugo lice mlađe od 30 godina.
• Prve dve godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude lice mlađe od 30 godina života, a druge dve godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice.
• U toku trajanja olakšice, kao i u narednom periodu od dve godine, obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01.09.2006. godine, uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu.

Lica sa invaliditetom

• Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade).
• Trajanje olakšice: 3 godine.
• Uslov za lice: dokaz o invaliditetu (rešenje o invalidnosti), i to:
• invalidi rada – rešenje Fonda PIO
• ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata – rešenje izdato na nivou opština
• kategorisana lica – rešenje o kategorizaciji ili diploma specijalne škole.

Subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Programom novog zapošljavanja lica sa invaliditetom podstiče se zapošljavanje nezaposlenih lica sa invaliditetom. Ovim programom planirano je opremanje radnih mesta za 200 lica sa invaliditetom u šta će se uložiti 48.000.000 dinara.
Subvenciju mogu ostvariti poslodavci i udruženja, državni organi, organizacije i drugi budžetski korisnici.
Podsticanje novog zapošljavanja lica sa invaliditetom ostvaruje se kroz učešće u finansiranju opremanja radnog mesta u jednokratnom iznosu od 100.000,00 dinara uz dodatnu mogućnost izbora jedne od sledeće dve mere:

1. refundiranje zarade u visini do 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, odnosno u opštini ili gradu, ako je to za lice sa invaliditetom povoljnije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u trajanju od 12 meseci, ili
2. dobravanje subvencije doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, na teret poslodavca koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa licem sa invaliditetom, u trajanju od 36 meseci.

Sredstva se odobravaju poslodavcu koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa:

1. licem sa invaliditetom sa utvrđenom preostalom radnom sposobnošću;
2. ratnim vojnim invalidom, mirnodopskim invalidom, civilnim invalidom rata;
3. kategorisanom omladinom i ostalim kategorisanim invalidima i
4. ostalim nekategorisanam licima sa procenjenom radnom sposobnošću;

Regionalni programi zapošljavanja

Regionalnim programima zapošljavanja rešavaju se najveći problemi nezaposlenosti na regionalnom tžištu rada u saradnji sa reprezentativnim udruženjem poslodavaca, nadležnim državnim organom – Sekretarijatom lokalne smouprave nadležnim za privredu, regionalnom ili gradskom privrednom komorom i lokalnim savetom za zapošljavanje iz mesta gde se obavlja privredna delatnost. Programi su deo lokalnih razvojnih planova i sadrže sve specifičnosti privredne strukture regiona i strukture nezaposlenih. Na ovaj način podstiče se decentralizovan model razvoja i povećanja zaposlenosti kroz posticanje komparativnih prednosti regiona.
Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 100.000,00 dinara po jednom novozaposlenom licu.
Regionalnim programima vrši se i finansiranje zapošljavanja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba ukoliko zasnivaju radni odnos kod drugog poslodavca-podnosioca zahteva u skladu sa programom rešavanja viška zaposlenih, za koje je dato mišljenje i predlog mera od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.
Subvencije se odobravaju za otvaranje i opremanje radnih mesta poslodavcima – podnosiocima zahteva koji zapošljavaju najmanje 5 nezaposlenih lica sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme.
Poslodavac – podnosilac zahteva, odnosno korisnik sredstava može koristiti ovu subvenciju samo jednom u toku kalendarske godine.
Subvenciju ne mogu ostvariti:

• državni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava,
• korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje i
• poslodavci koji obavljaju delatnost u oblasti trgovine, ugostiteljstva, taksi usluga i igara na sreću.

Poslodavcu – podnosiocu zahteva ne mogu se odobriti sredstva za zapošljavanje nezaposlenog kome je prethodni radni odnos prestao u periodu kraćem od 6 meseci od dana podnošenja zahteva, kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa podnosiocem zahteva.

Za detaljne i aktuelne podatke pogledati sajt Nacionalne službe za zapošljavanje www.nsz.sr.gov.yu.

Fond za razvoj Republike Srbije

Fond za Razvoj Republike Srbije (www.fondzarazvoj.sr.gov.yu) osnovan je Zakonom o Fondu za razvoj RS. Vlasništvo je 100% državno.

Ciljevi fonda su

• Podsticanje privrednog razvoja

• Podsticanje ravnomernog regionalnig razvoja
• Unapređenje konkurentnosti domaće privrede
• Podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti
• Podsticanje zapošljavanja

• Podsticanje razvoja tržišta kapitala

Izvori sredstava Fonda su

• Naplata kredita

• Kreditne linije

• Budžet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za račun države

Fond za razvoj odobrava sledeće vrste kredita:

Krediti za privredna društva:

• Kratkoročni krediti
• Krediti za rekonstrukciju, izgradnju objekata i nabavku opreme
• Krediti za trajna obrtna sredstva
• Kreditna linija »National bank of Greece

Krediti za preduzetnike

• Krediti za razvoj preduzetništva

Krediti za pretvaranje inovacija u gotov proizvod

• Krediti za razvoj inovatorstva – za pravna lica
• Krediti za razvoj inovatorstva – za preduzetnike

Krediti za nezaposlene

• Kreditna podrška za zapošljavanje nezaposlenih fizičkih lica, evidentiranih kod Nacionalne službe za zapošljavanje

Krediti za početnike

• Kreditna podrška za početnike – pravna lica
• Kreditna podrška za početnike – preduzetnici

Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama

• Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća u najnerazvijenijim opštinama
• Krediti za podsticaj i razvoj preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama

Sami uslovi za dobijanje kredita su povoljniji nego kod banaka, dok je procedura nešto komplikovanija i duža, pošto se radi o državnoj organizaciji. Ipak pre eventualnog uzimanja kredita treba uzeti u razmatranje i Fond za razvoj.

Više o uslovima za pojedine kredite i ostalim informacijama pogledajte na www.fondzarazvoj.sr.gov.yu

prethodna strana _____________________________________ sledeća strana

Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.