Банер
Банер
Како да направим понуду? - Страна 3
Како да ...?
Аутор текста Љубиша Лазаревић   
понедељак, 20 јун 2011 08:00

4. Комплетан ценовник или део ценовника

Добра је пракса послати комплетан ценовник могућем купцу. Тада купац стиче осећај да сте отворени у комуникацији и да не кријете битне ставке у вези са понудом. Део ценовника треба слати у случају да знамо, или са великом вероватноћом претпостављамо, да купац нема интересовања за нашу комплетну понуду.

У нашем примеру ценовник је следећи:

1 месец
3 месеца
6 месеци
12 месеци
Банер у врху стране 710x90
9.000
22.950
41.850
75.600
Банер у врху стране 350x90
5.000
12.750
23.250
42.000
Десни горњи банер величине 190x90
2.500
6.375
11.625
21.000
Десни доњи банер
величине 190x90
2.000
5.100
9.300
16.800
Банер у чланку 468x60
700
1.785
3.255
5.880

Цена је често главни састојак од кога зависи прихватање понуде. Продати по жељеној цени је битна вештина продавца. Познавање купца, као и опште познавање тржишта (једном речју искуство) помаже да се изврши продаја по намераваној цени.

 

5. Расположива количина

Када је из околности јасно да је количина која се нуди на продају битна, то треба навести у понуди. Када велики продајни објекти нуде нешто на акцији по нижој цени, увек стављају напомену да акцијска цена важи до продаје залиха или до истека времена акцијске продаје.

У нашем примеру приказивањем слике интернет стране са расположивим местима за банере, навели смо која су места расположива. Када неко место за банер буде заузето у наредним понудама то би било јасно приказано.

Места за банере

6. Начин и рок плаћања

Плаћање у Србији између правних лица у тзв. домаћем платном промету је по правилу безготовински. То значи да се новац са рачуна једне фирме путем налога за пренос који је дат банци, пребацује на рачун друге фирме. Иако нема забране за готовинско пословање између правних лица (пример је Метро Цасх&Царрy), практичније је и јефитније да се послује безготовински.

Плаћање путем компанијских чекова (које постоји у низу земаља) у Србији практично не постоји. Безготовинско плаћање може бити и путем банкарског кредита, када банка пребацује новац директно на рачун продавца. Безготовинско је и плаћање путем платних картица, међутим оно је пре свега намењено за плаћање становништва према фримама. Провизију за овакво плаћање сносе фирме и она износи 2-3% од укупног износа, дакле од износа са ПДВ-ом (ако је фирма у систему ПДВ-а).

У нашем примеру то је следећи део:

Плаћање је унапред за уговорени период на наш текући рачун на основу предрачуна.

Плаћање може бити унапред (тзв. авансно) или одложено плаћање на одређени број дана.
Као гаранција плаћања у Србији се највише користе менице привредног друштва, личне менице и банкарске гаранције. У великој мери се користе и залоге на покретним стварима и правима, као и хипотеке за непокретности.

Углавном, пракса је показала да је за мале фирме у Србији најбоља гаранција наплата унапред. Када то није могуће због природе тржишта и начина пословања треба бити мудар и наћи прави начин како заштити себе, имовину фирме, личну имовину и своју породицу.

Оптимално би било да за наше потраживање од купца тражимо исти степен гаранције плаћања какав нам тражи банка или наши добављачи који у потпуности или делом финансирају наше пословање. Рецимо ако смо склопили уговор о извршењу радова на неком грађевинском објекту где је рок наплате 120 дана, то би значило да морамо сами да финансирамо извођење радова у периоду од 120 дана. Банка нам нуди кредит и као гаранцију плаћања тражи менице фирме, личне менице власника и залогу на опреми. У оваквом случају ми би од нашег купца требало да тражимо најмање исти степен гаранције плаћања - менице фирме, личне менице власника и залогу на опреми. То у пракси готово никада није случај, а веома често није ни могуће, нарочито за мале фирме.

Мале фирме се углавном налазе између чекића и наковања. Наиме уколико желиш да добијеш посао не можеш да постављаш услове, већ само да прихватиш (или оставиш) оно што ти се нуди. То је чекић који нам виси над главом. Ако немаш довољно новца да финансираш извршење посла, мораш да се задужиш (код банке) где опет други постављају услове. То је наковањ који чврсто стоји на месту да, када нас чекић удари у главу, осигура да нас више заболи.

Поред смањења обима продаје, ово је један од разлога зашто живот у Србији све чешће показује да власници малих фирми и предузетници једноставно смањују пословну активности (отпуштају запослене) и мање ризикују. Сви други су заштићени (и велике фирме, и банке, и држава) само мали морају да истрпе све. По мени, ово је природно понашање. Треба сачекати да се услови промене и тада планирати повећање посла уз ново искуство и „нову“ памет. Предузетници су углавном способнији у пословном делу живота, и то највероватније значи да ће за себе и своју породицу имати довољно средстава. Најтеже је радницима који су изгубили посао.

Део о коме сам изнад писао има и ширу друштвени смисао, и мислим да не би било исправно да о томе не кажем неколико реченица.

Економска криза (да останемо само на њој) која интезивно траје у Србији последње три године довела је и доводи до значајног раслојавања становиштва по питању економског стања. Једно од више мишљења по питању разлога нерешавања кризе је да већ дужи низ година имамо неспособну „елиту“ која управља Србијом. Мој лични став је да су људи великом већином способни и да пре или касније испуне своје намере. Тако ја сматрам да је наша „елита“ способна, али да је њена намера управо ово што се дешава са привредом Србије, а не оно што говори.

Уколико сте и сами дошли на овакву мисао, позивам сваког од вас који ово чита да не клонете духом и не дозволите да вам утуку вољу. Све материјално се може поново изградити и стећи, ако се и изгуби. Колико је било ратова, поплава, земљотреса, криза, те се уз чисто срце, јаку вољу и здрав дух све поново изградило. Чисто срце, јаку вољу и здрав дух чувајте за боље време које долази. То је оно што ћемо предати потомцима и с чим ћемо изаћи пред предаке.

А лаж која сад траје почиње да се разобличава. Поједицима је већ јасно, а ускоро ће и народ разумети шта се жели у Србији и од Србије. Но и то ће пропасти, онако како пропада свака лаж, а ми чувајмо себе и једни друге за време које долази.




 
Јоомла templateс бy а4јоомла