Банер
Банер
Шта се сматра зарадом према законским прописима - Страна 2
Е-Издаваштво - Коментари прописа
Аутор текста Љубиша Лазаревић   
понедељак, 08 август 2011 10:09

Зарада према Закону о раду

1. Зарада

Члан 104.
(1) Запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
(2) Запосленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца.
(3) Под радом исте вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме, иста радна способност, одговорност и физички и интелектуални рад.
(4) Одлука послодавца или споразум са запосленим који нису у складу са ставом 2. овог члана - ништави су.
(5) У случају повреде права из става 2. овог члана запослени има право на накнаду штете.

Члан 105.
(1) Зарада из члана 104. став 1. овог закона састоји се од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду.
(2) Под зарадом у смислу става 1. овог члана сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде.
(3) Под зарадом у смислу става 1. овог члана сматрају се сва примања из радног односа, осим накнада трошкова запосленог у вези са радом из члана 118. тач. 1) - 4) и других примања из члана 119. и члана 120. тачка 1) овог закона.

 

2. Зарада за обављени рад и време проведено на раду

Члан 106.
Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од основне зараде, дела зараде за радни учинак и увећане зараде. 31

Члан 107.
(1) Основна зарада одређује се на основу услова, утврђених правилником, потребних за рад на пословима за које је запослени закључио уговор о раду и времена проведеног на раду.
(2) Радни учинак одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односа запосленог према радним обавезама.
(3) Општим актом утврђују се елементи за обрачун и исплату основне зараде и зараде по основу радног учинка из ст. 1. и 2. овог члана.
(4) Уговором о раду може да се утврди основна зарада у већем износу од основне зараде утврђене на основу елемената из општег акта.

Члан 108.
(1) Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:
1) за рад на дан празника који је нерадни дан - најмање 110% од основице;
2) за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде - најмање 26% од основице;
3) за прековремени рад - најмање 26% од основице;
4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу - 0,4% од основице.
(2) Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
(3) Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на увећану зараду.
(4) Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду. 32

Члан 109.
Приправник има право на зараду најмање у висини 80% основне зараде за послове за које је закључио уговор о раду, као и на накнаду трошкова и друга примања, у складу са општим актом и уговором о раду.

Члан 110.
(1) Зарада се исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.
(2) Зарада се исплаћује само у новцу, ако законом није друкчије одређено.

 

3. Минимална зарада

Члан 111.
(1) Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом.
(2) Ако послодавац и запослени уговоре минималну зараду из става 1. овог члана, послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини утврђеној одлуком из члана 113. овог закона за месец у којем се врши исплата.

Члан 112.
(1) Минимална зарада утврђује се одлуком социјално - економског савета основаног за територију Републике Србије (у даљем тексту: Социјално - економски савет).
(2) Ако Социјално - економски савет не донесе одлуку у року од 10 дана од дана почетка преговора, одлуку о висини минималне зараде доноси Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада).
(3) При утврђивању минималне зараде полази се нарочито од: трошкова живота, кретања просечне зараде у Републици Србији, егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице, стопе незапослености, кретања запослености на тржишту рада и општег нивоа економске развијености Републике Србије.
(4) Минимална зарада утврђује се по радном часу, за период од најмање шест месеци и не може бити нижа од минималне зараде утврђене одлуком из ст. 1. и 2. овог члана за период који претходи периоду за који се утврђује минимална зарада.

Члан 113.
Одлука о висини минималне зараде из члана 112. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

 

4. Накнада зараде

Члан 114.
(1) Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходна три месеца, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.
(2) Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде из става 1. овог члана у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, ако законом није друкчије одређено.

Члан 115.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:
1) најмање у висини 65% просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено;
2) у висини 100% просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, ако законом није друкчије одређено.

Члан 116.
Запослени има право на накнаду зараде најмање у висини 60% просечне зараде у претходна три месеца, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, за време прекида рада до којег је дошло без кривице запосленог, најдуже 45 радних дана у календарској години.

Члан 117.
(1) Запослени има право на накнаду зараде у висини утврђеној општим актом и уговором о раду за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, и у другим случајевима, у складу са законом.
(2) Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на накнаду зараде.

 

5. Накнада трошкова

Члан 118.
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:
1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају;
2) за време проведено на службеном путу у земљи;
3) за време проведено на службеном путу у иностранству, најмање у висини утврђеној посебним прописима;
4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде;
5) за исхрану у току рада;
6) за регрес за коришћење годишњег одмора.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла