Банер
Банер
Држава спремила помоћ за банке - Страна 2
Вести
понедељак, 20 фебруар 2012 09:56

Развојна банка Војводине хоће помоћ

Извор: Дневник

Нови Сад -- Развојна банка Војводине, некадашња Металс банка, стала је у ред за државну помоћ. Наиме, почетком овог месеца Влада је оформила радну групу за очување финансијске стабилности банака, које би требало да помагнеи банкама које имају тешкоћа у пословању тако што ће им обезбедити додатни капитал ако затреба.

Врло брзо се показало да је то потребно.

За помоћ су се јавиле Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд. Извесно је да без помоћи неће моћи ни Агробанка, у коју је Народна банка Србије крајем 2011. увела принудну управу.

За докапитализацију банака, Влада Србије је предвидела 300 милиона евра. Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић недавно је објаснио да ће се поменута сума обезбедити емисијом обвезница. Држава ће тако докапитализовати, откупити или преузети ненаплатива потраживања банака које се обрате за помоћ. Овакве емисије обвезница не иду преко буџета па ни ММФ неће имати примедби. Сама сума ће утицати на јавни дуг, али не значајно јер није велика. Сличан модел помоћи банкама већ су примениле Турска, Мађарска и Хрватска.

Привредна банка Београд затражила је помоћ од 20 милиона евра. За износ те суме држава Србија требала би да постане акционар у тој кући.

Развојна банка Војводине обратила се за помоћ због старих ненаплативих потраживања још из периода Металс банке. Током ове седмице Радна група ће размотрити захтев. Следећи корак је НБС: уколико он каже да Развојна испуњава услове, преговори би могли почети.

На Скупштини акционара Развојне банке Војводине, одржаној 3. фебруара, донета је одлука да се одобри листа дужника и износи лоше активе та да се то пренесе на Агенцију за осигурање депозита.

Што се тиче помоћи, за сада се код Развојне помиње сума од 40 милиона евра, а колика ће бити – остаје да се види.

Када дође до докапитализације, акционари остају без дела власништва. За откуп или преузимање ненаплативих потраживања банка мора држави дати у залог акције и омогућити контролу, односно дати „златну акцију„. Ненаплативим потраживањима наставља да управља Агенција за осигурање депозита.

Што се тиче власничке структуре Развојне банке Војводине, највећи акционар са 58,78 одсто акција је Покрајина, односно Влада Војводине, док 9,75 одсто припада ДДОР-у „Нови Сад”, део групе „Фондијарија САИ„.

Тек, у самој банци кажу да то није једини модел када је овај вид помоћи у питању.

А колико ће све ово помоћи да се консолидује банкарски систем у Србији, остаје да се види.

"Све то је добро конципирано и помоћи ће банкама на кратак рок да избегну кризу ликвидности. Али главно питање је шта урадити да опет не дођу у исту или сличну ситуацију? Приликом процене ризика код одобравања кредита оне ће морати да поступају ригорозније. То значи да ће зајмова бити мање и под неповољнијим условима. Нажалост, то привреди не одговара јер успорава развој. Међутим, у овом тренутку, када имамо кризу ликвидности, не може се поступити другачије", каже економски стручњак Синиша Остојић.

Другим речима, банке које буду добро управљале ризицима избећи ће тешкоће које имају поменуте три. Оне које то не успеју, мораће да се обрате Радној групи. Занимљиво је да су многи, још када је први талас кризе захватио свет и Европску унију, стрепели од тога шта ће се десити с банкама основаним страним капиталом код нас. А помоћ су затражиле баш оне у којима је домаћи капитал доминантан.





 
Јоомла templateс бy а4јоомла