Elektronski potpis i dostavljanje poreskih prijava elektronskim putem
E-Izdavaštvo - Autorski članci
Napisao Ljubiša Lazarević   
sreda, 19 januar 2011 15:55

U skorije vreme učestale su najave u vezi sa korišćenjem elektronskog potpisa za potpisivanje i dostavljanje poreskih prijava i druge dokumentacije Poreskoj upravi.

Naime, izgleda kao da se želi stvoriti zabuna, pre svega među računovođama i knjigovođama, oko ovog zaista novog načina komunikacije sa državnom upravom, pa i sa Poreskom upravom. Računovođe i knjigovođe su u ovih 10 godina tzv. tranzicije izneli i dalje nose svoj, ne mali, deo promena (nekad opravdanih, a nekad preteranih), te je ovaj članak namenjen pre svega njima.

Želja mi je da posavetujem računovođe da ne žure sa dobijanjem elektronskog potpisa (tj. sa dobijanjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata koji služi za elektronsko potpisivanje), već da dobro odmere od kog ovlašćenog lica će zatražiti izdavanje sertifikata. U ovom trenutku postoji 4 zvanično sertifikovana tela.

Sertifikaciona tela i zakonska regulativa

Kvalifikovani elektronski sertifikat izdaju sledeća sertifikaciona tela (redosled dat prema datumu upisa):

1.    Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" RJ za elektronsko poslovanje – CePP - datum upisa: 15.12.2008.

2.    Privredna komora Srbije – PKS CA (Sertifikaciono telo Privredne komore Srbije) - datum upisa: 11.09.2009.

3.    MUP RS - Sertifikaciono telo MUP RS - datum upisa: 16.02.2010.

4.    HALCOM BG CA - datum upisa:01.10.2010.

Izvor: Registar sertifikacionih tela vodi Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.

Srpska zakonska regulativa u vezi sa elektronskim potpisom sastoji se (između ostalih) od sledećih propisa:

Zakon o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 135/2004)

Pravilnik o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa ("Sl. glasnik RS", br. 13/2010)

Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata ("Sl. glasnik RS", br. 26/2008)

Pravilnik o registru sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 26/2008)

Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela ("Sl. glasnik RS", br. 48/2005)

Zakon o elektronskom dokumentu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 51/2009)

Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga ("Sl. glasnik RS", br. 112/2009)

 


Kvalifikovani elektronski potpis, područje važenja

Prema odredbama zakonskih propisa kvalifikovani elektronski potpis je elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj, i koji ispunjava uslove utvrđene zakonskim propisima.

Kvalifikovani elektronski potpis, mora da zadovolji sledeće uslove:

  1. isključivo je povezan sa potpisnikom;
  2. nedvosmisleno identifikuje potpisnika;
  3. nastaje korišćenjem sredstava kojima potpisnik može samostalno da upravlja i koja su isključivo pod nadzorom potpisnika;
  4. direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na način koji nedvosmisleno omogućava uvid u bilo koju izmenu izvornih podataka;
  5. formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;
  6. proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika.

Takođe kvalifikovani elektronski potpis mora da zadovolji i sledeće bliže uslove, i to:

  1. da je formiran primenom sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa (SSCD);
  2. da se proverava na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika - koji je validan u trenutku formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Prema članu 10. Zakona o elektronskom potpisu kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.

Članom 5. Zakona o elektronskom potpisu elektronskom dokumentu se ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku. Navedena odredba se ne primenjuje na:

  1. pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
  2. izjave stranaka i drugih učesnika u postupku za raspravljanje zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava;
  3. ugovore o uređivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
  4. ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost;
  5. ugovore o poklonu;
  6. druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa.

 

Kako radi elektronski potpis

Najprostije rečeno, upotreba elektronskog potpisa ima svoju tehničko-tehnološku i suštinsku stranu.

Uprošćeno tehnički posmatrano, za stavljanje kvalifikovanog elektronskog potpisa na dokument porebno je da imate vašu jedinstvenu „olovku“, da ta "olovka" radi i da imate dokument na koji ćete da stavite potpis.

Vaša jedinstvena „olovka“ je zapravo jedinstveni kvalifikovani elektronski sertifikat (to jedan računarski fajl), koji je se nalazi na određenom nosaču (taj nosač je čip na kartici ili USB token) i koji je zaštićen na određeni način.

Važno je reći da je čip na kome može da se nalazi „olovka“, u tehničkom smislu, uporediv (isti) kao onaj čip koji se nalazi na:

U tom smislu interesantno je navesti izjavu ministra policije, Ivice Dačića, od 26.10.2010. godine:

"Naša je ideja da u budućnosti definišemo jedan digitalni sistem koji će moći na čipu da ima sve potrebne podatke i koji će težiti da se svi dokumenti svedu u jedan.“

Osim prizvuka ovih reči koje podsećaju na ispunjenje proročanstva, ova izjava daje mi povod da još jednom ponovim svoju preporuku, pre svega računovođama i knjigovođama, da ne žure sa dobijanjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, već da sačekaju izvesno vreme dok ne dobiju potpuniju sliku. Jer najviše novca i vremena odnese ono što treba da se radi po drugi put. I još bude da smo prvi put ispali naivni, i da smo sami krivi zbog toga, a nismo.

Gorepomenuti kvalifikovani elektronski sertifikat („olovku“) izdaju, za sada, 4 navedena sertifikaciona tela. Nakon dobijanja „olovke“ potrebno je omogućiti da ta „olovka“ radi. Za to su potrebni oprema (hardver) i računarski programi (softver).

Oprema se sastoji od računara, čitača kartice, USB priključka i po potrebi veze sa internetom. Softver se sastoji od operativnog programa (uglavnom Windows) i posebnih programa i instalacionih dodataka koji obezbeđuje telo koje izdaje sertifikat, kao i od korisničkog programa (aplikacija) za krajnju upotrebu elektronskog potpisa – program za elektronsko potpisivanje, ili na primer program (aplikacija) za predaju poreskih prijava elektronskim putem.

Stoga je važno, pre dobijanja sertifikata, biti u kontaktu sa firmom / osobom koja održava računare i programe koje koristimo. Na taj način ćemo iz prve ruke dobiti informacije o potrebnom hardveru i softveru, kao i o mogućnostima za uvoz/izvoz raznih podataka iz postojećeg programa i za mogućnost automatizacije procesa. Tako ćemo sa većom izvesnošću znati kako ova značajna promena u radu računovođa i knjigovođa sa Poreskom upravom utiče na naš proces rada. Odnosno, znaćemo da li treba da obezbedimo novi hardver, da li se isplati da pređemo na novi program za vođenje knjiga ili je ažuriranje postojećeg dovoljno. Međutim te nformacije će biti raspoložive tek nakon puštanja u rad pomenutog sistema Poreske uprave.

Kada imamo „olovku koja radi“ možemo staviti svoj elektronski potpis na onaj elektronski dokument koji želimo da potpišemo.

Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.

Dakle, na bilo koji elektronski dokument možemo staviti svoj elektronski potpis, poštujući zakonske propise, što se u praksi svodi na to da imamo „olovku koja radi“. Čuvajte svoje „olovke“ jer gubitak iste može da znači da neko sa sobom nosi vaš svojeručni potpis (i pečat).

Na kraju taj dokument treba poslati kome je namenjen, i čuvati ga u elektronskom obliku, a po potrebi i odštampati.

Predaja poreske prijave koja je elektronski potpisana

Prema najavama iz Poreske uprave od 1. juna 2011. godine počeće sa radom sistem predaje poreskih prijava elektronskim putem. Taj sistem bi određeno vreme bio samo mogućnost (ne i obaveza), da bi, kako je najavljeno, kasnije postao i obaveza. Dakle, nema potrebe za žurbom, jer će postojati određeni prelazni vremenski period u kome svako treba, prema svom načinu poslovanja i rada sa klijentima, da odluči na koji način će dobiti sertifikat. Prema istim najavama, ovaj sistem Poreske uprave, kao i svi drugi sistemi državne uprave, prihvataće elektronske potpise nastale upotrebom bilo kog kvalifikovanog elektronskog sertifikata od 4 zvanično registrovana sertifikaciona tela.

Lično smatram da bi trebalo da ostane zakonska mogućnost za svakoga da ne koristi elektronski potpis, već običan svojeručni potpis i pečat na papirnom primerku dokumenta. Ipak, mislim da će državna uprava da igra na troškove, na taj način što će uvesti naplatu posebnih troškova za one koji poresku prijavu i druge dokumente predaju u papirnoj formi, i tako praktično uvesti obavezu (jedinu stvarnu tržišnu mogućnost) podnošenja poreskih prijava elektronskim putem.

Posebnu nedoumicu u vezi sa predajom poreskih prijava stvorila mi je prezentacija internet servisa za predaju elektronski potpisane PDV prijave elektronskim putem u Privrednoj komori Srbije.

Naime, taj sistem je zamišljen tako da računovođa ili knjigovođa svojim potpisom (u ovom slučaju elektronskim) potpisuje PDV prijave za sve svoje klijente, a na osnovu ovlašćenja koje je taj klijent dostavo Privrednoj komori Srbije. Kako ja razumem propise to nije zakonski.

Članom 13. Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV propisano je sledeće:

„Obrasci EPPDV, ZBPDV i PPPDV moraju biti popunjeni čitko, štampanim slovima i u poljima predviđenim za popunjavanje.
Obrasci iz stava 1. ovog člana moraju biti potpisani lično od strane odgovornog lica podnosioca prijave i overeni pečatom.
Ako je obrasce iz člana 12. ovog pravilnika, odnosno njihov deo pripremio poreski savetnik, obavezan je da ih potpiše, uz unošenje svog poreskog identifikacionog broja.“

Takođe članom 38. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je sledeće:

(3) Poreski obveznik je dužan da lično potpiše poresku prijavu, osim ako je drukčije uređeno poreskim propisom.
(4) Kada je poreski obveznik dužan da lično potpiše poresku prijavu, potpis od strane poreskog punomoćnika, zakonskog zastupnika ili zastupnika po službenoj dužnosti, prihvata se samo ako je poreski obveznik sprečen da lično potpiše poresku prijavu iz razloga telesne ili duševne bolesti ili dužeg odsustva.
(5) Ako razlozi iz stava 4. ovog člana prestanu, Poreska uprava može zahtevati da poreski obveznik lično potpiše poresku prijavu.
(6) Ako je poresku prijavu, odnosno neki njen deo pripremio poreski savetnik, i on je obavezan da potpiše poresku prijavu, uz unošenje svog PIB-a.“

Znam da postoji različita praksa među računovođama, ali recimo ja po pravilu ne potpisujem poreske prijave za svoje klijente. Potpisujem poreske prijave samo na mestu „poresku prijavu popunio“. Jedino kada odgovorno lice nije tu (u inostranstvu je) potpisujem i pečatiram poreske prijave na osnovu pismenog ovlašćenja. PDV poresku prijavu za svoje klijente uopšte ne potpisujem.

Ne znam kako je zamišljen sistem Poreske uprave po pitanju toga čiji elektronski potpis se prihvata na poreskoj prijavi, ali mislim da oni nemaju izbora osim da poštuju zakon. Doduše, mogu ga promeniti, no to ne menja sledeće što želim da kažem.

Nije dovoljno samo da računovođa zatraži i dobije sertifikat za elektronsko potpisivanje. To mora da uradi i odgovono lice u pravnom licu ili preduzetnik, kako bi čitav sistem pravilno funkcionisao. Znamo da su ljudi različiti, i neće svi jednako želeti da primenjuju elektronski potpis, onako kako su to zamislili razni programeri, birokrate i računovođe. Zato je saznanje o tome kakav stav, po pitanju elektronskih potpisa, imaju naši klijenti (potpisnici), veoma važno u procesu prilagođavanja ovom novom sistemu.

Izbor sertifikacionog tela za dobijanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata

Kao što ste mogli da primetite, po mom mišljenju, izbor tela za dobijanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata dolazi na kraju, tek kada su poznati svi ostali činioci u vezi sa primenom elektronskog potpisa za prijavu poreza i vođenje poslovnih knjiga.

Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" RJ za elektronsko poslovanje

Kompletne uslove za dobijanje kvalifikovnog elektronskog sertifikata možete pogledati na njihovoj zvaničnoj prezentaciji na sledećem linku: http://www.ca.posta.rs/default.htm

Ovde ćemo preneti samo deo njihovog cenovnika koji se tiče korišćenja kvalifikovanog elektronskog sertifikata na tokenu ili smart kartici sa ili bez korišćenja njihovog čitača kartica.

Tabela - Kvalifikovani elektronski sertifikati (u cenama je sadržan porez) – Pošta Srbije

RB

Vrsta sertifikata

Broj sertifikata

Cena po sertifikatu (u dinarima), za period korišćenja sertifikata od ...

1 godine

2 godine

3 godine

4 godine

5 godina

1

Kvalifikovani elektronski sertifikat na tokenu

1-5

4985

6335

7680

8985

10285

6-10

4790

6100

7405

8670

9935

11-25

4585

5845

7095

8320

9535

26 i preko

4370

5565

6760

7925

9085

2

Kvalifikovani elektronski sertifikat na smart kartici i čitač

1-5

4085

5435

6780

8085

9385

6-10

3930

5240

6545

7815

9075

11-25

3765

5025

6280

7500

8715

26 i preko

3590

4785

5980

7145

8310

3

Kvalifikovani elektronski sertifikat na smart kartici

1-5

2925

4275

5620

6925

8225

6-10

2820

4130

5435

6700

7965

11-25

2705

3960

5215

6435

7655

26 i preko

2575

3770

4965

6130

7295

4

Kvalifikovani elektronski sertifikat (bez medija) *

1-5

1400

2750

4095

5400

6700

6-10

1360

2665

3970

5240

6500

11-25

1300

2560

3815

5035

6250

26 i preko

1235

2430

3625

4790

5950

 

Privredna komora Srbije – PKS CA

Ponudu Privredne komore Srbije možete pronaći na njihovoj zvaničnoj prezentaciji na sledećem linku.

Međutim, ukupna ponuda nije dovoljno jasna i ima par skrivenih elemenata koje ćemo ovde prokomentarisati. Jer na navedenom sajtu piše da je dobijanje sertifikata besplatno, ali to je samo uslovno tačno.

Privredna komora Srbije izdaje kvalifikovani elektronski sertifikat na platnoj kartici Diners club. To znači da osim dokumentacije koju podnosi PKS-u za dobijanje sertifikata, privredno društvo/preduzetnik treba da prođe i proceduru banke za dobijanje kartice, kao i da plaća godišnju članarinu za korišćenje te kartice. Prema navodima na sajtu PKS godišnja članarina za debitnu karticu je 600 dinara, a za kreditnu 1.200 dinara. Ukoliko se traži kreditna kartica, potreban je i izveštaj Kreditnog biroa koji košta 1.200 dinara za pravna lica i 500 dinara za preduzetnike.

Ali sa gornjim naknadama nisu završeni troškovi. Naime, sertifikat Privredne komore Srbije je besplatan (sa izuzetkom gornjih troškova) samo za članove koji redovno plaćaju članarinu (doprinos) Privrednoj komori. Ta članarina za firme do 10 radnika iznosi 5.000 dinara godišnje, a za članove koji imaju preko 10 zaposlenih članarina se plaća po stopi od 0,19% na osnovicu koju čini bruto zarada zaposlenih, i to svakog meseca. Ovde možete pogledati odluku PKS o visini članarine za 2011. godinu.

Dakle, izdavanje sertifikata pri Privrednoj komori Srbije je uslovno besplatno, uz uslov da ste prethodno platili od 5.600 do 7.400 dinara godišnje na ime članarine Privrednoj komori Srbije i članarine za Diners karticu (za firmu koja ima do 10 zaposlenih).

Nisam istraživao da li se plaćanjem članarine Privrednoj komori Srbije, automatski preuzima obaveza za plaćanje članarine Privrednoj komori Beograda. Ukoliko je to slučaj onda to uvećava troškove. Godišnja članarina Privrednoj komori Beograda za članove koji imaju do 10 zapslenih iznosi 9.000 dinara. Ovde možete pogledati Odluku o visini članarine Privredne komore Beograda za 2011. godinu.

 

MUP RS - Sertifikaciono telo MUP RS

Na zvaničnoj prezentaciji Sertifikacionog tela MUP-a Republike Srbije možete pročitati uslove i način dobijanja sertifikata od ovog tela.

Značajno je napomenuti da MUP izdaje sertifikat samo za fizička lica, odnosno u sadržaju tog sertifikata ne postoje podaci o privrednom društvu/preduzetniku. Na taj način kada se ovakav sertifikat upotrebi za elektronsko potpisivanje dokumenta, u podacima za taj potpis neće postojati podaci o firmi u čije ime se potpisuje dokument, već samo podaci o fizičkom licu koje dokument potpisuje.

No, koliko ja razumem, ova vrsta sertifikata bi mogla da se koristi za potpisivanje poreskih prijava na mestu „poresku prijavu popunio“, jer na tom mestu ne ide pečat, naročito ne ide pečat računovodstvene firme. A u praksi postoje i primeri gde se tu potpisuje računovođa/knjigovođa ili službenik, koji radi u knjigovodstvenoj agenciji, i koji nema pravo da koristi pečat te agencije.

Prema navodima na zvaničnom sajtu Sertifikacionog tela MUP-a RS izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata besplatno je za korisnike kojima se sertifikat izdaje prvi put od trenutka uručenja lične karte.

Sertifikaciono telo HALCOM BG CA

Halcom BG CA je najnoviji od sertifikacionih tela koja se bave izdavanjem kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Na njihovom zvaničnom sajtu su dati uslovi i postupak dobijanja sertifikata.

Halcom je inače firma čiji se softver za elektronsko bankarstvo koristi u većem broju banaka u Srbiji, a njihov slogan je „jedna za sve“ imajući, između ostalog, u vidu da se jedna kartica koristi za sve banke, odnosno na jednoj kartici (čipu) se nalazi više sertifikata.

Na njihovom zvaničnom sajtu nije dat cenovnik usluga kako bi ih uporedili sa ostala 3 ponuđača, ali možete ih i sami kontaktirati tim povodom.

Ono što je interesantno za Halcom je da u ponudi imaju Hal M-Payments, kao „rešenje za jednostavno i sigurno mobilno plaćanje koje koristi digitalni potpis i funkcioniše na običnim mobilnim telefonima“ kako navode. Oni su zapravo uveli digitalno potpisivanje putem mobilnog telefona, odnosno kvalifikovani digitalni sertifikat se nalazi na kartici mobilnog broja.


Nadam se da će ovaj članak biti od pomoći prilikom odlučivanja o izboru sertifikacionog tela, kao i u postupku (još jednog) prilagođavanja promenama koje nam nameće državna uprava.

Napomene:
U cilju što jednostavnijeg prikaza sistema elektronskog potpisivanja, moguće je da su napravljena  nedopustiva tehnička uprošćavanja. Ako je to slučaj, izvinjavam se tehnički naprednijim čitaocima.
Članak je dat samo kao informativni prikaz, te molim čitaoce da sve informacije provere kod zvaničnih organa državne uprave.
Takođe molim čitaoce da se upoznaju sa uslovima korišćenja ovog sajta.

 
Joomla templates by a4joomla