Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

Uporedni prikaz poreza i doprinosa za različite pravne forme

Do sada smo naučili da postoje različite vrste poreza i doprinosa koje plaćaju različite pravne forme poslovanja. Da bi što lakše uporedili koji i koliki porezi i doprinosi se plaćaju po pojedinim pravnim formama obavljanja delatnosti u nastavku dajemo dva primera koja u tabelarno i grafički prikazana.

Primer obavljanja uslužne delatnosti (bez značajnih fiksnih troškova) kao fizičko lice, radnja ili DOO.

Želja je da ovim primerom prikažemo šta je isplativije. Pretpostavke su sledeće:

• delatnost kojom se firma bavi je uslužna delatnost bez značajnih fiksnih troškova (primer je izrada softvera i slično)
• osnivač je jedini zaposleni
• za obračun je uzeta ostvarena godišnja prosečna zarada za 2007 godinu
• obavlja se delatnost čiji je godišnji prihod (prodaja) 5.000.000 dinara

Primer je dosta složen. Preporučujem da ga pažljivo analizirate, a ovde ćemo dati samo kraći komentar:

• Fizičko lice ne može da obavlja delatnost ukoliko je nije registrovano. Međutim fizičko lice može da izradi softver (ili slično) i da po osnovu ugovora o (autorskom) delu dobije naknadu za to. Ukoliko je isplatilac takve naknade fizičkom licu, neka firma (pravno lice) iz Srbije, tada ta firma ima obavezu da prilikom isplate neto naknade fizičkom licu istovremeno isplati poreze i doprinose državi. Na kraju godine, fizičko lice, ukoliko je ostvarilo prihode koji se oporezuju po godišnjem porezu na dohodak građana, ima obavezu da obračuna i uplati taj godišnji porez na dohodak građana, i da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi.
  Ukoliko fizičko lice prima bruto naknadu iz inostranstva onda to fizičko lice ima obavezu da samostalno obračuna, plati i prijavi poreze i doprinose Poreskoj upravi. Rok za to je 15 dana od dana primanja novca.

• Radnja može da započne delatnost kao paušalac. U toku godine može da pređe promet od 3 miliona dinara i da izgubi status paušalca. Tek od tog trenutka radnja počinje da vodi poslovne knjige i da računa svoju dobit. Prethodna prodaja od 3 miliona dinara se ne računa kao dobit, već se do dostizanja 3 miliona dobit računa u paušalnom iznosu koji je odredio poreski inspektor, kako je već objašnjeno kod paušanog oporezivanja.
  Iz tog razloga je procenat (24%) manji nego kod radnje koja je tokom cele godine vodila poslovne knjige

• U slučaju DOO prihod od kapitala (prihod od učešća u dobiti firme) ne ulazi u osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana. U datom primeru neto plata vlasnika DOO iznosi 27.765 dinara. Za niže nivoe ove plate celokupan trošak za DOO postaje niži.
  Glavni razlog tome što je DOO isplativiji od radnje koja vodi poslovne knjige je to što vlasnik DOO ne plaća doprinose na maksimalnu osnovicu za plaćanje. Maksimalna osnovica iznosi petostruki iznos prosečne plate u Srbiji. Pored toga dobit koju osnivač DOO isplaćuje sebi (još uvek) ne ulazi u osnovicu za godišnje oporezivanje.

Kao što je gore navedeno primer je dat samo za jedan iznos ukupne prodaje, 5 miliona dinara. Dati procenti se razlikuju u zavisnosti od nivoa prodaje. Postoji određena tačka (možemo je nazvati i prelomna) do koje je bolje obavljati posao preko radnje, a nakon koje preko DOO-a. Ovo dajemo u sledećem primeru.

Primerom želimo da pokažemo koji je to iznos „zarade“ tj. bruto prihoda vlasnika koji predstavlja prelomnu tačku do koje je bolje raditi kao radnja, a nakon koje je bolje raditi kao DOO.

U primeru poredimo samo DOO i radnju jer je to najčešći slučaj poslovanja. Da bismo pravilno uporedili radnju i DOO, odredićemo koja je to granica do koje je njihovo poslovanje jednako. To ćemo postići tako što ćemo pretpostaviti da imaju jednake prihode od prodaje, da su obe firme obveznici PDV-a i da imaju jednake troškove osim troškova koji se odnose na platu i doprinose za lično socijalno osiguranje vlasnika. Tako dolazimo do termina bruto prihod vlasnika koji zapravo predstavlja sve ono što ostane vlasniku iz poslovanja, osim što od tog iznosa treba da plati porez na dobit, porez na platu, doprinose, godišnji porez na dohodak građana. Kada sve to plati ono što ostane je neto prihod vlasnika.

Dakle pitanje je koliko su zbirno opterećeni moji lični bruto prihodi porezima i doprinosima u zavisnosti od visine zarade (prihoda) i pravne forme preko koje obavljam delatnosti?
Sledeća tabela i grafikon daju odgovor na ovo pitanje.

Tabela-Obavljanje delatnosti preko radnje i preko DOO za različite nivoe bruto prihoda